Ne, ne čini vam se – zima zaista može da pojača apetit. Ipak, postoje neki načini pomoću kojih ga možemo držati pod kontrolom.
Vreme napolju je zastrašujuće – a hrana je tako divna! Ako se ova misao mota po vašoj glavi od novembra do marta, ne brinite, niste usamljeni u tome. Stručnjaci kažu – kada se temperatura spusti, naš apetit može izmaći kontroli.
Studije potvrđuju da jedemo više tokom zimskih meseci, kada se prosečna osoba ugoji najmanje 0,5 kg do 1 kg. To ne zvuči tako strašno, ali može biti nezgodno kada se ponavlja iz godine u godinu, ukoliko tokom ostalih meseci ne skinemo te suvišne naslage.
Mnogi ljudi od 50 godina imaju petnaestak kilograma više nego što su imali u srednjoj školi, i to su upravo te zime koje su prošle.
Ali šta je to u niskim temperaturama što nas nagoni da više jedemo? Ako su vam prvo pale na pamet praznične đakonije, onda ste delimično u pravu. Stručnjaci kažu da ima više faktora od kojih zavisi porast zimskog apetita.
Uteha u hrani
Hladno je. Dani su kraći, a noći duže. Iscrpljeni ste od priprema za praznike, a možda i ophrvani zimskom melanholijom. Šta god da je razlog, primećuju stručnjaci, traženje utehe u hrani se povećava u zimskom periodu. I, nažalost, retko ko će utehu potražiti u integralnom hlebu i u šargarepi.
Takođe, kada spoljna temperatura opadne, i naša telesna temperatura se spušta. Zato imamo potrebu da jedemo namirnice koje će nas brzo zagrejati. A tada nam ne padnu na pamet salate, već najčešće – slatkiši i meso.
Dani bez sunčeve svetlosti
Oko 6% ljudi boluje od specifičnog poremećaja – depresije usled nedostatka sunčeve svetlosti zimi. To stanje počinje kada dani postanu kraći, a nestaje u proleće. Ove osobe doživljavaju i biološke promene – nedostatak serotonina u mozgu. I ako ste zdravi, možete imati depresivne misli zbog nedostatka dnevnog svetla – rano se smrkava, samim tim više vremena provodimo u kući, tako da boravak u zatvorenom prostoru čini da se osećamo izolovano, pa se javlja i osećaj gladi.
Često smo i objektivnim vremenskim uslovima sprečeni da se bavimo svojim uobičajenim fizičkim aktivnostima, a to takođe smanjuje nivo serotonina.
Šta se može preduzeti?
-
Jedite zdrave užine!
-
Napravite zimski plan aktivnosti!
-
Smislite niskokalorične "utehe" u hrani!
-
Boravite što više na svetlosti!
-
Grlite se što više sa dragim osobama!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com