Znate li da je idealan napitak za rashlađivanje tokom leta – čaj?
Iako smo zasuti obiljem reklama koje nam nude različite vode, bezalkoholne pa i alkoholne napitke sa ledom ili ledeno hladne, kao savršene za rashlađivanje organizma tokom vrućih perioda, to je u stvari samo vešt marketinški trik pomešan sa neznanjem – ledena pića koja nas mame i koja svi sigurno pijemo dok nam je vrućina samo pojačavaju znojenje, jer kada ih popijemo mi zaista i rashladimo organizam, ali tako napravimo veliku razliku između spoljne i naše temperature tela pa dolazi do kondenzacije (znojenja).
Kada popijemo, primera radi, čašu hladne vode, odmah je izbacujemo preko znoja, jer dolazi do kondenzacije. Čaša nerashlađene vode, sobne temperature, pak ostaje u organizmu i daje potrebnu rehidrataciju.
Rusi, recimo, leti piju topao čaj i idu u saunu (naravno, ko može), dok zimi jedu sladoled i tuširaju se hladnom vodom. Slično funkcionišu i stanovnici skandinavskih zemalja.
Tako lakše podnose i hladnoću i vrućinu, odnosno, prilagođavaju temperaturu svog organizma prirodnim – spoljnim uslovima.
Zabluda je, takođe, da se sladoled ne jede zimi, već je isključivo letnja poslastica. I ponovo iz istih razloga:
Konzumiranje sladoleda zimi bolje je nego leti, jer zbog temperaturne razlike između tela i spoljašnje sredine koja je manja nego kada su velike vrućine, ne dolazi do „temperaturnog šoka“.
U severnim zemljama sladoled se upravo i jede više zimi, dok se leti piju topli čajevi, jer se na taj način smanjuje znojenje koje je leti intenzivnije.
Pogrešno je i mišljenje da sladoled izaziva upale grla i krajnika. On se mališanima daje i neposredno posle operacije krajnika, što je još jedan dokaz više da ne izaziva nikakve upale, naprotiv, sladoled dođe kao hladna obloga.
Predrasuda je i da hladne (ledene) napitke ne treba piti zimi. Bolje ih je konzumirati zimi zbog manje temperaturne razlike.
Jedna od čestih zabluda jeste da se prehlada javlja isključivo zimi i da hladnoća sama po sebi vodi njenom nastanku. Naravno, apsolutno je tačno da su prehlade znatno češće javljaju zimi nego tokom drugih godišnjih doba, ali temperatura nema direktne veze s tim. Ljudi tada znatno više borave u zatvorenom prostoru i mnogo više su orijentisani jedni na druge, tako da intenzivnije međusobno razmenjuju mikroorganizme.
Kad pijemo hladne napitke zimi, manja je razlika u temperaturi i samim tim manji šok za digestivni trakt. Hladni napici takođe sužavaju krvne sudove, čime sprečavaju širenje upale. Pored toga, mnogim mikroorganizmima ne pogoduju niske temperature.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com