Pravilna ishrana može veoma pozitivno da utiče na naš organizam, ali zato loše navike u ishrani mogu negativno da se odraze na naše zdravlje i stvore uslove za nastanak raznih bolesti.
Svakodnevnom ishranom treba uneti u organizam dovoljno: belančevina, ugljenih hidrata, masti, vitamina, minerala i vode. Nepravilnom ishranom kvari se metabolizam, što posle dužeg vremena dovodi do ozbiljnih oboljenja.
Neumerenost u jelu
Neumerenost u ishrani može preći u dve suprotne krajnosti koje su često opasne po zdravalje.
Preteranim uzdržavanjem od hrane i izgladnjivanjem unosi se nedovoljno hrane u organizam i dolazi do neuhranjenosti. Takvom ishranom se našem telu ne obezbeđuje dovoljno energije, vitamina, minerala i gradivnih materija. Ovakva ishrana ne obezbeđuje mladima dovoljno materija za pravilan rast i razvoj organizma, a odraslima za svakodnevno funkcionisanje. Usled nedovoljne ishrane, dolazi do zdravstvenih poremećaja kao što su: avitaminoza, rahitis, skorbut, beri-beri… Ako se u dužem vremenskom periodu nedovoljno unose u organizam zaštitne i gradivne materije, dolazi do pada imuniteta i nastaju sledeće bolesti: karijes, anemija, tuberkuloza, depresija, herpes i podložnost raznim infekcijama.
Konsumiranje hrane u velikim količinama dovodi do gojaznosti, a hronična gojaznost ima za posledicu nastanak: šećerne bolesti, povišenog krvnog pritiska, povišenog nivoa holesterola u krvi, bolesti žuči, krivljenje kičmenog stuba, proširenje vena, ravnih tabana ili dolazi do infarkta, moždanog udara…
Neprilagođena ishrana
Ishranu treba prilagoditi godišnjem dobu i sopstvenim psihofizičkim aktivnostima.
Kada je toplije vreme, ne treba izbegavati voće, povrće i sokove, a ne treba jesti tešku i masnu hranu. Zimi treba jesti kaloričniju hranu kako bismo sakupili dovoljno energije da nas zaštiti od hladnoće.
Osobe koje obavljaju lakše fizičke aktivnosti ne bi trebalo da jedu mnogo kalorične hrane, jer će se brzo ugojiti. Nasuprot njima, ljudi koji se bave teškim fizičkim aktivnostima ne bi trebalo da drže dijete i da jedu nekaloričnu hranu, jer su im kalorije neophodne kao gorivo za obavljanje redovnog posla.
Prerađena i rafinisana hrana
Rafinisane prehrambene namirnice kao što su ulje, belo brašno, beli šećer, bela kamena so… daju kalorije, ali ne deluju povoljno na organe za varenje i ne daju organizmu potrebne vitamine, minerale i biljna vlakna. Ovakva hrana izaziva karijes, dovodi do malaksalosti, remeti rad pankreasa i nepovoljno deluje na nadbubrežnu žlezdu.
Neredovni i nejednaki obroci
Česta je pojava da se u toku dana umesto 4 do 6 lakih obroka preskače doručak, mnogo kalorične hrane pojede za večeru ili da između dva obroka protekne 8-10 sati, što samo šokira organizam (izgladnjivanje pa prežderavanje).
Umesto zaključka
Naveli smo nekoliko loših navika u ishrani koje mogu ugroziti naše zdravlje i učiniti da organizam postane podložan raznim bolestima i infekcijama.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com