Nova studija (objavljena u časopisu „BMJ“) osporava široko rasprostranjeno uverenje da mala količina alkohola može biti dobra za srce i krvne sudove.
Naučnici su analizirali više od 50 studija koje ispituju navike i zdravlje srca kod više od 260.000 ljudi.
Oni su otkrili da osobe koje imaju gen za nižu toleranciju alkoholnih pića – generalno imaju zdravije srce. Gen utiče na to kako telo razlaže alkohol (toleriše ga), što dovodi do neprijatnih simptoma kao što su mučnina, povraćanje, vrtoglavica… Imajući ovakav gen, pojedinci u proseku mnogo manje piju alkohol, i ukupne količine i u vremenskom roku.
U proseku, osobe sa ovim genom imale su niži krvni pritisak, niži indeks telesne mase (procena telesne masti na osnovu visine i težine), kao i 10% manji rizik od srčanih bolesti.
Rezultati pokazuju da smanjenje unosa alkohola – čak i „lakih pića“, tj. umereno korišćenje alkoholnih pića – stvara uslove za bolje zdravlje srca.
Dok su štetni efekti teškog konsumiranje alkohola (opijanje) na srce odavno poznati, poslednjih nekoliko decenija često se pričalo i pisalo o potencijalnim zdravstvenim prednostima malih količina „lakih“ pića.
Jedan od glavnih autora studije Huan Kasas, profesor epidemiologije na Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu, navodi u saopštenju: „Mi sada imamo dokaze da su neke od ranijih studija koje su tvrdile da je umereno korišćenje alkohola zdravo – imale dosta nedostataka i ograničenja koja mogu izazvati sumnju u validnost nalaza.“
„U našoj studiji, videli smo vezu između smanjenog konsumiranja alkohola i poboljšanja kardiovaskularnog zdravlja, bez obzira na to da li je osoba malo pila ili je umereno koristila alkohol, ili je pak bila teška pijanica“, rekao je Kasas.
Studija je pokazala vezu između smanjenja ispijanja alkohola i poboljšanja zdravlja srca, ali nije mogla dokazati uzročno-posledičnu vezu. Zato su potrebna obimnija i detaljnija istraživanja gena za „toleranciju alkohola“.
Zapažanja
„Studije o konsumiranju alkohola prepune su teškoće, delom zato što se oslanjaju na ljude koji daju izjave o svojim navikama pijenja“, ističe Dr Šenon Amoils, viši naučni savetnik u britanskoj fondaciji za srce: „Ovde su istraživači koristili pametan dizajn studija da bi se prebrodio ovaj problem uključivanjem ljudi s genom koji ih predisponira da manje piju. Rezultati pojačavaju stav da male do umerene količine alkohola ne mogu biti zdrave za srce, iako bi studija trebalo da se ponovi sa znatno većom grupom ljudi da bi se dobio konačan rezultat.“
Dr Suzan Steinbaum, kardiolog u bolnici Lenok Hil u Njujorku, izražava opreznost povodom ovih nalaza: „U svetlu mnogih ranijih istraživanja, antioksidans polifenol, koji se nalazi u crvenom vinu, pokazao se kao koristan za kardiovaskularne bolesti, pa bi sada i te rezultate trebalo proveriti i analizirati. Jasno je da su pacijenti sa ovim genetskom varijantom imali smanjenje unosa alkohola, ali je nejasno da li je to samo po sebi bilo faktor poboljšanja kardiovaskularnog zdravlja.“
Naše napomene
Ovde je gledan uticaj gena, tj. veza između manjeg unosa alkohola i poboljšanja zdrvalja srca, ali nije gledano da li osobe menjaju i druge životne navike koje možda više utiču na rezultate.
Pored toga što se razmatrala veza alkohola i zdravlja srca, nije se razmatralo koliko mala količina crnog vina utiče na opšte zdravlje (možda su efekti veći): gojaznost, dijabetes, rak, nivo holesterola u krvi, odnosno da li je veća korist ili šteta…
Iz svih dosadašnjih istraživanja, narodnih predanja i životnih iskustava, činjenica je da umerenost u svemu najviše doprionosi zdravlju i dužini života.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com