Za blagotvorna svojstva maslina i ulja koje se iz njih dobija znalo se još četiri hiljade godina pre Hrista, kada je na Kritu i počelo masovno uzgajanje maslina i ekstrahovanje maslinovog ulja.
Ubrzo, uzgajanje maslina se proširilo po čitavom Mediteranu, a skupoceno maslinovo ulje je postalo “tečno zlato”, služilo je kao platežno sredstvo. Smatralo se, zbog svoje čistote i savršene jednostavnosti simbolom svih dobara: Ko je posedovao maslinovo ulje imao je i zdravlje, bogatstvo, slavu, moć, verovalo se u antičko doba. Sofokle je maslinu nazivao “drvo koje hrani decu”, svestan značaja i vrednosti svega onog što najstarije drvo na planeti može da pruži ljudskom organizmu.
I danas je maslinovo ulje najcenjenije od svih prirodnih ulja.
Tajna blagotvornosti i lekovitosti maslinovog ulja krije se u sastavu njegovih nezasićenih masnoća. Sadrži 80 odsto oleinske i deset procenata linoleinske kiseline koje su poznate kao jaki zaštitnici srca. Uz to, antioksidansi, polifenoli, tokoferoli i vitamini E i K podižu štit protiv slobodnih radikala.
Sveže ekstradevičansko maslinovo ulje sadrži hemijski spoj koji deluje poput lekova za ublažavanje bola, kažu naučnici. Maslinovo ulje dokazano sprečava i pojavu gastritisa, čira na želucu, ubrzava pražnjenje želuca, olakšava varenje, deluje laksativno, štiti jetru, ima blagotvoran uticaj na rast i razvoj dece.
Maslinovo ulje dobro je za srce i krvne sudove, a ima važnu ulogu u zaštiti zglobova. Prema rezultatima ispitivanja u Americi, prehrana bogata maslinovim uljem može ublažiti bolove nastale zbog reumatoidnog artritisa. Redovno konzumiranje maslinovog ulja takođe drastično smanjuje i mogućnost šloga.
Narodi koji svoju kuhinju baziraju na maslinovom ulju manje su podložni bolestima krvnih sudova i srca, kao i raka debelog creva, prostate i dojke. Zato se, na primer, grčka kuhinja smatra najzdravijom kuhinjom na svetu.
Proces dobijanja maslinovog ulja veoma je jednostavan, a upravo u tome i leži njegova dragocenost. Hiljadama godina ceđenje maslina je vršeno ručno, u velikim kamenim sudovima. Danas se na sličan način cede u mehaničkim čeličnim mlinovima, gde se ulje od kaše odvaja centrifugom, bez hemijskih dodataka. Upravo taj način ceđenja, poznat kao hladna metoda, omogućava ulju da održi prirodni ukus, boju i hranljivu vrednost.
Prema kvalitetu, maslinovo ulje se deli na: Extra Virgin Olive Oil, Virgin Olive Oil, Olive Oil i Pomace (Sansa) Oil.
Extra Virgin Olive Oil je ulje dobijeno iz prvog hladnog ceđenja sa masnim kiselinama koje iznose od 0,5 do jedan odsto. Ono je ujedno i najkvalitetnije i najzdravije za ishranu.
Virgin Olive Oil sadrži masne kiseline do dva odsto i dobija se prvim ceđenjem, a Olive Oil mešavinom rafiniranog ulja i manje količine Extra Virgin ulja, a sadrži najviše 3,3 odsto masnih kiselina.
Pomace (Sansa) Oil se dobija hemijskim izdvajanjem iz ostataka ploda masline nakon ceđenja, a iako je slabijeg kvaliteta, može se koristiti za prženje.
Maslinovo ulje je idealno za upotrebu i ishranu jer blagotvorno utiče na srce i krvne sudove, digestivni trakt, rast i razvoj kostiju deteta, moždano tkivo, kožu, sprečava dijabetes. Zbog visokog sadržaja antioksidanata usporava starenje i efikasno štiti kožu od štetnih sunčevih zraka i opekotina.
Maslinovo ulje omogućava i zaštitu od otrova. Takođe ublažava bol u mišićima kada se ugreje i lagano umasira na bolno mesto. Ono deluje i na hemoroide, upalu pluća, kožna oboljenja, perut, ekcem, psorijazu te gljivične infekcije, uključujući i lišajeve.
Činjenice o maslinovom ulju:
– nema holesterola i ima 77 odsto nezasićenih masnih kiselina
– nema glutena i nema soli
– sva ulja imaju otprilike istu kalorijsku vrijednost, ali je zbog intenzivnog ukusa i mirisa maslinovog ulja njega manje potrebno dodati hrani
– jedna kašika daje osam odsto potrebne količine vitamina E
Iako je kod nas najrasprostranjenija upotreba suncokretovog ulja, maslinovo ulje postaje sve prisutnije i uzima sve veće učešće u našoj kuhinji i tržištu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com