Osobe koje se pridržavaju mediteranskog načina ishrane mogu značajno smanjiti rizik od srčanih oboljenja.
U istraživanju je učestvovalo više od 2.500 odraslih osoba iz Grčke, od 18 do 89 godina starosti, čija ishrana i zdravlje su praćeni tokom 10 godina. Skoro 20% muškaraca i 12% žena tokom istraživanja obolelo je ili preminuo od bolesti srca.
Osobe koje su se najviše pridržavale mediteranskog načina ishrane imale su 47% manje šanse da obole od srčanih bolesti u odnosu na osobe koje nisu pažljivo pratile ovu „dijetu“. Istraživači su takođe otkrili da mediteranska ishrana više štiti organizam od srčanih bolesti nego fizičke aktivnosti.
„Naša studija pokazuje da je mediteranska ishrana pogodna i korisna za sve ljude, oba pola, svih starosnih grupa, ako ispunjavaju zdravstvenem uslove“ – reči su koautora studije dr Ekavi Georgousopoulou, sa Harokopio Univerzitetu u Atini, iz saopštenja Američkog koledža za kardiologiju.
Studijom je ustanovljeno i da mediteranska ishrana nosi direktne koristi za zdravlje srca, pored indirektne koristi za druge bolseti (stanja) kao što su dijabetes i visok krvni pritisak. Rezultati studije biće predstavljeni na godišnjem sastanku Američkog koledža kardiologa u San Dijegu i preliminarni su dok ne budu objavljeni u zvaničnom medicinskom časopisu.
Podsećanja
Prethodne studije pokazale su da je mediteranska ishrana, koja podrazumeva ishranu svežim voćem i povrćem, integralnim žitaricama, pasuljem, orasima, ribom, maslinovim uljem – povezana sa gubitkom težine, nižim krvnim pritiskom, nižim nivoom holesterola u krvi, kao i nižim rizicima od dijabetesa i srčanih oboljenja.
„Pošto se mediteranska ishrana zasniva na grupi namirnica koje se lako mogu naći na trpezi ljudi širom sveta, ljudi će najverovatnije usvojiti ovaj obrazac ishrane i zaštitite sebe od bolesti srca sa veoma malo troškova“ – kažu istraživači.
Studija je otkrila vezu između mediteranskog načina ishrane i manjeg rizika od srčanih oboljenja, ali uzročno-posledične veza nije dokazana.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com