Nutricionista Lazar Mitrić iz udruženja „Svi na vagu“ razjasnio je za Stil, sve pojedinosti oko toga šta se dešava sa vašim telom ako svakodnevno jedete jaja.
Jaja su više nego hranljivi, zlatni rudnik i dobro utiču na našu krvnu sliku i celokupno zdravlje, poruka je nutricioniste Lazara Mitrića.
„Jedno veliko jaje ima 13 esencijalnih vitamina i minerala, visokokvalitetne proteine, a „teško“ je samo 70 kalorija! Belanca sadrže neke od visokokvalitetnih proteina, riboflavin i selen, a većina hranljivih sastojaka jajeta nalazi se u žumancetu. To su vitamin D – jaje je jedna od retkih namirnica koje prirodno sadrže ovaj vitamin ključan za zdravlje kostiju (telo iskoristi čak 90 % Ca iz jajeta) i imunološku funkciju.
Važni su i selen, holin, neophodan za normalno funkcionisanje svih ćelija (posebno važan tokom trudnoće, podržava zdrav razvoj mozga fetusa), lutein i zeaksantin, antioksidansi koji smanjuju rizik od razvoja katarakte i usporavaju napredovanje makularne degeneracije povezane sa starenjem. Osim što su dobar izvor gvožđa (1,89 mg), snabdevaju nas i proteinima (2,7 g).
Uz sve blagodeti, mnogi prave vezu između unosa jaja, loše krvne slike i kardiovaskularnih bolesti.
– Donedavno, preporučivalo se da se ograniči konzumacija jaja, posebno masnih žumanaca koje sadrže holesterol, ali nova istraživanja pokazuju da su ove preporuke zastarele.
Šta to praktično znači?
– To znači da ipak ne treba preterivati. Umerena konzumacija (1 jaje dnevno) nije povezana sa lošim nalazima u krvi i srčanim oboljenjima. Potpuno zdravim osobama doktori savetuju da ne bi trebalo da unosimo više od tri komada dnevno, ni za Uskrs. S druge strane, svakodnevni omleti od više jaja, uz brdo slanine ili kobasica nisu poželjni.
Mnogi će i dalje verovati da je samo belance zdrava strana jajeta.
– Moramo ih razuveriti jer, ponavljam, upravo je žumance ono koje sadrži neke od najboljih hranljivih materija, koje jačaju našu krv i imunitet. Dakle, ako se neko odriče žumanca, odriče se fosfora i vitamina D, rastvorljivog u mastima, koji podržava naše opšte zdravlje, apsorbuje i kalcijum, pomaže da održimo jake kosti.
Šta je sa holesterolom?
– Za početak, treba znati da on nije tako loš. Tačno je da žumanca sadrže puno holesterola, 185 miligrama ima jedno veliko jaje (62 % dnevnog unosa), kao i da se dugo verovalo da konzumiranje holesterola iz jaja povećava njegov nivo u organizmu. Međutim, to kod zdravih osoba ima relativno mali uticaj na holesterol u krvi. Jaje ima i lecitin, koji suzbija dejstvo holesterola i pospešuje njegovu eliminaciju iz organizma.
U problemu su oni kojima je dijagnostikovana bolest, pre svega dijabetes, kao i srčani bolesnici koji ne znaju da stanu kad im se u tanjiru nađu suhomesnati proizvodi, neki sirevi.
U čemu je „kvaka“?
– Kada je ishrana u pitanju, uvek važi stara izreka da treba da jedemo umereno. Tako je i sa jajima. Sedam žumanaca nedeljno predstavljaju samo dobitak, a ko je i pored odluke da ih troši zabrinut za nivo holesterola, lako može da ga proveri. Biomarkeri holesterola, koji uključuju dobar i loš holesterol, HDL i LDL, određuju se brzo, vađenjem krvi u laboratoriji.
A šta je sa onim jajima koje koristimo za pravljenje raznih jela, kolača?
– Jaja su nezaobilazna u kuhinjama širom sveta, pa tako i kod nas jer se jela s njima lako spremaju, ukusna su, a uz to i idealna za svaki period života. Ako se s ovom hranom ne preteruje, ne treba preterano ni brinuti.
Bez obzira na sve što ste rekli, biće i dalje sumnjičavaca.
– Vratimo se na naučnike. Dokazali su takođe, suprotno uvreženim mišljenjima, da ako 12 nedelja konzumiramo niskokalorične namirnice, ali uz njih svakodnevno jedemo po dva jaja, holesterol neće da se poveća. A kako neki tokom ovakve dijete čak i oslabe, analiza krvi će pokazati da se nivo holesterola smanjio.
(Branka Mitrović, Stil)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com