Obe vrste, morska i kuhinjska, odnosno stona so, koriste se za kuvanje i konzumaciju. Međutim, prva razlika je u načinu na koji se dobija svaka od ovih vrsta.
Dok se kuhinjska so kopa iz dubine zemlje i prolazi niz industrijskih prerada pri čemu se uklanjaju brojni minerali, a dodaju aditivi, morska so dobija se prirodnim procesima isparavanja morske vode. Pri tome minerali ostaju očuvani u zrncima.
Kuhinjska so je finije teksture pa se lakše meša u hranu, ali u nekim receptima kuvari koriste isključivo morsku so zbog njene grube i hrskave teksture. Neki takođe vole jači ukus morske soli.
Mnogi ljudi doživljavaju morsku so kao zdravu alternativu kuhinjskoj soli.
Ipak, stvar je nešto kompleksnija. Iako ljudi možda smatraju morsku so zdravijom opcijom, zabluda je da ona sadrži manje natrijuma. Štaviše, količina natrijuma je jednaka u obe vrste soli. Kako morska so dolazi iz prirodnog izvora, sadrži i druge minerale, uključujući magnezijum, kalcijum i kalijum. Ali, iako stona so nema tih dodatnih hranjivih sastojaka, ona sadrži jod koji je od velike važnosti za zdravlje.
Osim toga, važno je znati da je natrijum esencijalno hranljivo sredstvo koje ljudi dobijaju iz dodate soli i prerađene hrane. Ipak, lekari preporučuju ograničavanje soli u ishrani jer previše natrijuma može doprineti dehidrataciji i bolestima srca, a razlog za zabrinutost je i visok pritisak kojem pogoduje prevelika konzumacija soli.
Zato, nema jednog odgovora kada je u pitanju boljeg odabira soli. Mnogo je važnija količina koju unosite. Preporučuje se dnevni unos u rasponu od 1,5 do 2,3 grama soli, a prekomernim konzumiranjem soli narušava se zdravlje čoveka, oštećuju bubrezi, povišava krvni pritisak, a može izazvati i brojne druge zdravstvene probleme.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com