Postoji mnogo saveta o ishrani, ali nauka koja povezuje hranu i zdravlje nije uvek jasna. Nova studija na tu temu jedna je od najopsežnijih dosad i identifikovala je četiri obrasca ishrane povezana s manjim rizikom od smrtnosti. Analizirajući obrasce ishrane 119.315 ljudi tokom 36 godina, istraživači su te obrasce uporedili s četiri grupe priznatih zdravih režima ishrane: Indeksom zdrave ishrane, Alternativnom mediteranskom ishranom, Indeksom zdrave biljne ishrane i Indeksom alternativne zdrave ishrane, piše Science Alert.
Čvrsto pridržavanje barem jednog od ovih obrazaca smanjilo je rizik od prerane smrti bilo kojeg uzroka i kardiovaskularnih bolesti, raka i bolesti disajnog sistema, pokazalo je istraživanje. Iako se dijete razlikuju, sve uključuju celovite žitarice, voće, povrće, orašaste plodove i mahunarke. To odgovara službenim smernicama o ishrani za Amerikance (DGAs), primećuju istraživači – smernicama koje preporučuju više zdravih obrazaca ishrane koji odgovaraju individualnim preferencijama, kulturama i zdravstvenim potrebama te nude niz saveta o ishrani na način koji ne šteti našim telima. „Smernice o ishrani za Amerikance imaju za cilj da pruže naučno utemeljene prehrambene savete koji promovišu dobro zdravlje i smanjuju glavne hronične bolesti“, kaže Frank Hu, nutricionistički epidemiolog sa Harvard TH Chan School of Public Health u Masačusetsu.
„Stoga je ključno ispitati povezanost između prehrambenih obrazaca koje preporučuje DGAs i dugoročnih zdravstvenih ishoda, posebno smrtnosti“, naglašava. Indeks zdrave ishrane, na primer, daje preporučene količine za sve glavne grupe namirnica, uključujući voće, povrće i mlečne proizvode. Ocena alternativne mediteranske ishrane je sveobuhvatna i uključuje podatke o voću, ribi, orašastim plodovima, alkoholu itd.
Zdravlje i ishrana su povezani
Zatim tu je Indeks zdrave biljne ishrane, koji rangira zdravu biljnu hranu (poput povrća i celovitih žitarica) u odnosu na nezdravu biljnu hranu (kao što su rafinisane žitarice i hrana s visokim udelom šećera) i hranu životinjskog porekla. Konačno, Indeks alternativne zdrave ishrane uključuje sve, od povrća do slatkih pića, uglavnom kako je to povezano s hroničnom bolešću. Prema rezultatima ove najnovije studije, izvrsna je ideja početi slediti barem jedan od ovih pristupa.
„Važno je proceniti pridržavanje DGA-ovih preporučenih obrazaca ishrane i zdravstvenih ishoda, uključujući smrtnost, tako da se mogu izvršiti pravovremena ažuriranja“, kaže Hu. Iako istraživanje ne može definitivno da kaže da ove specifične prehrambene navike uzrokuju duži život – i oslanja se na podatke koje sami prijavljuju, a ne na bilo šta naučno zabeleženo – povezanost je dovoljno jasna da pokaže zdravstvene prednosti dobre ishrane. Kao što je navedeno u Dijetalnim smernicama za Amerikance, 6 od 10 odraslih osoba u SAD-u živi s barem jednom hroničnom bolešću povezanom s njihovom ishranom. U međuvremenu, poštovanje ovih smernica nije se mnogo poboljšalo tokom poslednjih godina. Ne nedostaje studija o ishrani i zdravlju, iako preporuke mogu da variraju zavisno od starosti i našoj građi. Mahunarke, celovite žitarice i povrće često se preporučuju, dok je ribu, jaja i mlečne proizvode obično najbolje jesti umereno, prema stručnjacima.
Jasno je koliko je važno posvetiti se zdravoj ishrani tokom života ako želimo da ti životi traju što je moguće duže.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com