Svi je volimo, ali…
Svi smo skloni voću, skloni smo isticati njihove pozitivne karakteristike, nutrijente koji ih čine zdravim namirnicama, a leti je kraljica (doduše povrća) lubenica.
Poznata i cenjena kao niskokalorična, osvežavajuća, dobra za probavu, ali i prirodni diuretik. Osobe sa šećernom bolesti uvek se trebaju prisetiti da velika kriška lubenice ima barem 20 g čistog šećera (kriške treba konzumirati tanko rezane kako uz vodu ne bi sadržavale više od 5-8 g ugljikohidrata). I na kraju, šećerna je bolest kardiovaskularna bolest te sva pravila koja vrede za hipertoničare svakako vrede i za osobe sa šećernom bolesti.
Prehrana kod šećerne bolesti
Osnove prehrane kod šećerne bolesti čine regulacija unosa hrane prema količini i broju obroka, ograničavanje unosa hrane koja sadrži brze ugljikohidrate (šećere), uz povećani unos prehrambenih vlakana i redovnu fizičku aktivnost.
Prehrana kod šećerne bolesti tip 1 i kod šećerne bolesti tip 1 se primarno razlikuje zavisno od broja obroka, gde ritam i broj obroka zavisi od terapije. Ako se osobe leče prehranom, oralnim hipoglikemicima ili bazal-oralnom terapijom, trebaju imati tri glavna obroka na dan i dva međuobroka. Takav način prehrane je karakterističan za šećernu bolest tip 2. Osobe kojima je lekar prepisao terapiju predmešanim inzulinskim analozima u dve ili tri doze ili bazal-bolusnu inzulinsku terapiju u pravilu trebaju tri obroka na dan, bez međuobroka. Takav način prehrane je karakterističan za šećernu bolest tip 1. Obroci se po želji ne smeu spajati ili preskakati. Kod termičke obrade hrane nemojte preterivati sa masnoćama i pokušajte što više koristiti maslinovo ulje.
Prehrambena vlakna su važan dio pravilne ishrane ne samo za osobe s šećernom bolesti, već za opštu populaciju. Prehrambenih vlakana ima najviše u voću, povrću i žitaricama, zatim mahunarkama, sjemenkama i orašastim plodovima. Imaju ulogu u prevenciji šećerne bolesti, bolesti srca te regulišu probavu. Preporučeni dnevni unos je 14g/1000 kcal.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com