Često pominjemo savremeni način života kao jedan od uzroka mnogih bolesti, mada takav način života nije uzrok svih naših jada, već način na koji ga mi organizujemo. Preskakanje doručka u ishrani jedan je od najvećih "prestupa" i "preduslov" za mnoge zdravstvene tegobe.
Zašto doručak?
U svim savremenim istraživanjima o zdravoj ishrani, preporučuje se 4 do 5 obroka u toku dana, što znači da treba jesti i nešto ujutru i nešto u toku dana, pa i nešto uveče. Ne treba preskakati doručak niti zanemarivati večeru.
Značaj doručka
Ustanovljeno je da doručak povoljno utiče na metabolizam, popravlja raspoloženje, poboljšava koncentraciju, poboljšava radni učinak, daje neophodnu snagu na početku dana, snižava nivo štetnog holesterola u krvi, smanjuje glad, povoljno utiče na regulisanje težine, štiti organizam od bolesti, povoljno utiče na rad mozga, povoljno utiče na regulisanje šećera u krvi…
Zašto je doručak zdrav?
Svi recepti za zdravu ishranu preporučuju više manjih obroka u toku dana i obavezan doručak. Redovna ishrana i redovan doručak doprinose sprečavanju gojaznosti, ali i ne dozvoljavaju neuhranjenost i anoreksiju (lakše se održava idealna težina).
Doručak smanjuje suvišne kilograme u svim receptima za dijete, ali je efikasan i protiv gubitka apetita. Istraživanja su pokazala da ljudi koji redovno doručkuju imaju manju težinu od onih koji preskaču doručak.
Pravilnom ishranom, sa doručkom i više manjih obroka u toku dana, mi pravilno opterećujemo organizam i omogućavamo mu da normalno finkcioniše čitavog dana.
Dokazano je da se redovnim doručkom smanjuju problemi sa nadimanjem, lošom probavom, zatvorom, mučninom, mamurlukom…
Redovan doručak preporučuje se za održavanje korisnog nivoa šećera u krvi, naročito dijabetičarima i sportistima.
Pravilnim obrocima u toku dana deca se uče zdravom životu i omogućuje im se da pravilno rastu i rzvijaju se.
Doručak ima značajno mesto u prevenciji bolesti srca, bolesti krvnih sudova i visokog krvnog pritiska.
Za dugovečnost, protiv umora, protiv depresije, protiv malaksalosti i protiv stresa preporučuje se redovan doručak.
Ženama doručak pomaže prilikom PMS-a, u trudnoći, pri dojenju dece, u menopauzi, ali i u borbi protiv celulita.
Šta jesti za doručak?
Lekari, nutricionisti i ostali stručnjaci za ishranu preporučuju neku od sledećih namirnica za doručak: musli, pahuljice, banane, pomorandže, voće, voćni sok, tost, mleko, jogurt, mlečne proizvode, med, kuvani pirinač, sutlijaš…
Za početak dana treba jesti hranu koja ima proteine, šećer i ugljene hidrate, kako bi organizam dobio "početno gorivo" za predstojeći naporan dan. Doručak ne treba da bude oskudan, ali ni preobilan.
Poznata narodna izreka kaže: "Doručak pojedi sam, ručak podeli sa prijateljem, a večeru pokloni neprijatelju!"
Za zdravu ishranu preporučuje se, dakle, dobar doručak, osrednji ručak i mala večera.
Šta preskakanje doručka donosi?
Preskakanjem doručka remetimo normalan rad organa za varenje. Bez doručka se izgladnjujemo u prvoj polovini dana da bismo preterano ogladneli i kasnije se prejedali, naprezali organizam i stvarali uslove za gojaznost.
Dakle, ne preskačite doručak!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com