Širom sveta uveliko je poznato da je mediteranski način ishrane jedan od najzdravijih. Podrazumeva uravnotežen pristup ishrani, čime se promoviše zdravlje i sprečavaju bolesti.
Do danas je rađeno više od 3000 studija na temu mediteranske ishrane i tradicionalne kuhinje u zemljama Mediterana (Španija, Italija, Grčka, Francuska…) u kojima je dokazano da takav način ishrane produžava život, smanjuje rizik od hroničnih bolesti i pozitivno utiče na mentalno zdravlje i vitku liniju.
Mediteranska ishrana podrazumeva ishranu bogatu voćem, maslinovim uljem, orašastim plodovima, žitaricama, ribom, piletinom, mlekom i jajima. Crveno meso i slatkiši u bilo kom obliku nisu sastavni deo ove ishrane. Ljudi obično greše kada misle da im ovaj vid ishrane nije dostupan jer ne žive u pomenutim zemljama.
Studije navode 6 jednostavnih načina da vaša ishrana bude više mediteranska bez obzira na to gde živite:
1) Biljna baza obroka – potrudite se da osnova vaših obroka bude na bazi biljaka (salate i supe od povrća) kao i da se kraj obroka završi svežim voćem ili nekom poslasticom na voćnoj bazi.
2) Hleb i pasta – iako se smatra da hleb goji i da sadrži dosta ugljenih hidrata, pokazalo se da su testenine, paste, hleb i slični proizvodi – sastavni deo mediteranske ishrane – 100 do 200 grama uz glavni obrok, pri čemu je stopa gojaznosti u mediteranskim zemljama među najmanjima na svetu. Zbog toga se savetuje da ne treba izbegavati ove proizvode već treba napraviti pravi izbor i količine.
3) Morski plodovi – riba i morski plodovi u ishrani izuzetno su dobri za mozak i za srce zbog sadržaja omega-3 kiseline. U mediterasnkoj ishrani riba i plodovi mora treba da budu zastupljeni 3 puta nedeljno.
4) Zdrava ulja i dobre masti – mediteranska ishrana je sa malo ili skoro nimalo nezdravih zasićenih masti, jer sadrži polinezasićene masti poput suncokretovog ulja, orašastih plodova i rečne ribe (pastrmka, skuše i losos) kao i mononezasićene masti kojih ima u maslinovom ulju i ulju od repe.
5) Crno vino – mediteranska ishrana obuhvata i umerene količine crnog vina (do jedne češe dnevno za žene do dve za muškarce) za koje je utvrđeno da je dobro za srce.
6) Minimum slatkiša ili bez slatkiša – mediteranska ishrana ne obuhvata slatkiše i gazirana slatka pića ni u jednom obroku. Takođe, ona retko obuhvata i bilo koji vid pržene hrane.
Sve navedeno je samo potvrda zašto se mediteranska ishrana smatra jednom od najzdravijih.
Ne morate se potpuno pridržavati ovih smernica i „izbaciti drugu hranu iz jelovnika“, ali preporuka je što više ove hrane (umereno), a što manje mesa, hleba, brze hrane, alkohola i gaziranih napitaka.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com