Divlji luk, sremuš, ili šumski luk samonikla je biljka iz porodice luka. Raste uglavnom u močvarnim šumama, prolista s dolaskom proleća, pre drveća, i natopi vazduh intenzivnom aromom.
Glatka, svetlozelena stabljika s belim glavičastim cvetom naraste do 30 cm, a njeni otvorenozeleni, šiljasti, sjajni listovi gotovo su identični listovima đurđevka.
Idealan za prolećno čišćenje
Ovaj vesnik proleća toliko je zdrav i lekovit da ga, prema predanjima, traže i medvedi nakon što se probude iz zimskog sna i izađu iz svojih brloga kako bi pročistili organizam nakon dugog razdoblja hibernacije: naime mladi, sveži listovi idealni su za prolećno čišćenje organizma jer vezuju na sebe otrove i masnoće iz krvi i žila, creva i želuca, a sadrže i 20 do 50 mg vitamina C i karoten.
Zaštitnik…
Kao i njegovi rođaci luk i češnjak, i sremuš ima antibakterijska, antibiotska i antiseptička svojstva, ali je lekovitiji od njih: u dva do tri meseca regulisaće visok krvni pritisak i ukloniti tegobe povezane sa sužavanjem krvnih sudova pa tako štiti od srčanih bolesti i infarkta.
Delotvoran je kod problema sa želucem i crevima, dijareje, nadimanja i grčeva, a izvrstan je i za čišćenje creva. On je i čistač kože, i kad su u pitanju hronična kožna oboljenja i nečistoće, zaceljuje rane. Sveži listovi pročišćavaju bubrege i bešiku te pospešuju mokrenje.
Jeste li probali vino? Ili rakiju?
Vino od divljeg luka izvrstan je lek protiv kašlja, pa i dugotrajnog, plućnog katara i drugih plućnih bolesti, kao i kod tegoba s disanjem. Rakija od divljeg luka pomaže i pamćenju, a ako imate visok holesterol, napravite tinkturu.
Napravite sami
Vino se radi tako da se u 2,5 dl beloga vina prokuva šaka sitno naseckanih listova divljeg luka, zasladi po ukusu medom i pije tokom dana u gutljajima. Želite li napraviti tinkturu, bocu napunite sitno naseckanim listovima ili lukovicama, prelijte domaćom rakijom i ostavite dve nedelje na suncu ili na toplom. Dnevno popijte 10 do 12 kapi, razblaženih s malo vode.
Više od jedne primene…
Dodate li ga naseckanog u omlet, obogatićete mu ukus, a može se konzumirati i u obliku pesta. Možete ga koristiti i kao začin tako da sveže listove sremuša naseckate sitno kao peršun pa dodajete supama, varivima, salatama, umacima i mesnim jelima.
Oplemeniće i ukus sendviča, a možete ga i blanširati (pa staviti u zamrzivač), odnosno pripremiti kao spanać. Možete ga pomešati i s koprivom. Poslastica je i u kombinaciji sa šparogama, a izvrsno se slaže i s pečenom piletinom ili mladom janjetinom.
Kakva sve blagotvorna svojstva ima sremuš?
utiče na bolje pamćenje i koncentraciju
pomaže kod respiratornih tegoba
sprečava bolesti srca i krvnih sudova
bori se protiv nesanice i vrtoglavice
blagotvoran je za osteoporozu i artritis
štiti od infarkta i jača srce
vezuje za sebe otrove i masnoće iz krvi, creva i želuca i izbacuje ih iz organizma
snižava krvni pritisak
potiče rad bubrega
smiruje probavne tegobe
leči dijareju, lenja creva i tvrdu stolicu
pomaže kod gihta i reume
Važno!
Nemojte list sremuša pomešati listom đurđevka koji je otrovan. Gotovo je identičan, ali kad ga protrljate, snažan miris luka otkloniće dilemu.
(Danas Online / Živim.hr)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com