Nije limun, a spas je u vrelim letnjim danima: Hidrira, osvežava celo telo i sjajno rashlađuje

Topli dani nam tek stižu, umesto slatkih, gaziranih i alkoholnih pića izaberite pravo, zdravo osveženje.

Vrućine ne popuštaju, a pored redovne hidratacije i zaštite od sunčanice, jako je važno da znate i šta da jedete. U nastavku su namirnice koje hlade telo i koje će vam svakako biti od pomoći ovih dana.

Krastavac

Iako je nezamenljiva namirnica u letnjim mesecima, zbog svoje nutritivne vrednosti, lekari preporučuju uzimanje ovog povrća tokom cele godine. Krastavci su puni vitamina C, u tragovima su tu svi vitamini B grupe, a sadrže i karoten.Od minerala krastavci su bogati fosforom, kalijumom, gvožđem, manganom i jodom. Izbalansiran odnos natrijuma i kalijuma (mali procenat natrijuma, visok kalijum) čini ga savršenim diuretikom koji pomaže u izbacivanju tečnosti i toksina iz tela.

Krastavac je jedna od najzdravijih namirnica sa najmanje kalorija – samo 100 grama krastavca sadrži 15 kalorija.
Ne sadrži masti ili holesterol. Kora krastavca je koristan izbor vlakana koja regulišu varenje i pomažu u topljenju masti. Krastavac sadrži oko 96 odsto vode.

Zelena salata

Dobra je kombinacija niskog sadržaja kalorija i velike količine vode, oko 96 odsto. Odličan je izvor vlakana, a preporučuje se osobama koje pate od opstipacije. Gvožđe i bakar u salati veoma su korisni za poboljšanje krvne slike.

Zelena salata ima i zaštitnu ulogu protiv nekih oblika raka (na organima za varenje i disanje).

Salatu je najbolje jesti na početku obroka, jer otvara apetit i brzo se vari. Sirovo seme suncokreta, susama, bundeve i lana preporučljivo je za kombinaciju sa salatama od povrća.

Lubenica

Mnogim ljudima je omiljena tokom letnjih meseci, ubraja se u zdrav, ukusan i sladak zalogaj. U sebi sadrži 92 odsto vode.

Sadrži esencijalne vitamine A, Ce i B6. Lubenica sadrži i magnezijum, koji pomaže u regulisanju rada mišića i nerava. Sprečava i bol u mišićima.
Spanać kao lek

Zdravo zeleno povrće koje u sebi sadrži oko 92 odsto vode, bogato magnezijumom, kalijumom i vitaminima B grupe. Važan je jer našem delu daje energiju.

Spanać kao prirodni izvor vitamina, minerala i vlakana, bogat je i fitonutrijentima, posebno beta-karotenom i luteinom, koji ga čine povrćem sa dosta antioksidanata koji štite ćelije u telu. Pripada istoj porodici biljaka kao cvekla, blitva, repa.
Obezbeđuje protok kiseonika do ćelija i tkiva: spanać sadrži gvožđe, koje utiče na količinu hemoglobina u krvi.

Paprike

Narandžasta, žuta, crvena, ljubičasta ili zelena, slatka ili ljuta, paprika je oduvek važila za izuzetno zdravu hranu jer je bogata vitaminima i mineralima koji su neophodni ljudskom organizmu.

Paprika pored velikih količina vitamina A, B i Ce vitamina, koji su važni za jačanje imuniteta, sadrži i vitamine B1 i B2. Zbog vitamina E, ovo povrće se koristi u prevenciji raka.

Od minerala ima najviše kalijuma, fosfora i gvožđa. Količina vode koju sadrži je približno 89 odsto, dok količina eteričnih ulja u semenu zavisi od količine prisutnog kapsaicin alkaloida.

Jagode

Slatko voće koje mnogi ljdi obožavaju. Osim što su bogate antioksidansima i vitaminom Ce, jagode sadrže više od 90 odsto vode u sebi.

Dinje

Slatko voće sa visokim sadržajem vode, oko 90 odsto. Dinja je bogata kalijumom koji je odličan za održavanje hidriranosti tela.

Dinja sadrži izuzetno malo kalorija i masti, a njen plod sadrži 95 odsto vode, jedan procenat belančevina, 5,5 odsto šećera, jedan gram biljnih vlakana, limunsku kiselinu… Bogata je vitaminima B i Ce, a od minerala sadrži fosfor, kalcijum, magnezijum, kalijum, gvožđe, cink…

Sprečava dehidraciju organizma. Zbog visokog sadržaja i vode i elektrolita, dinja dobro balansira njihov odnos i zadržavanje neophodnih elektrolita u organizmu.

Ananas

Voće koje je odličan izvor vitamina Ce, sa oko 87 odsto vode. Ananas je najpopularnije tropsko voće i s pravom nosi naziv „kraljica voća“. Bogat je mineralima kao što su gvožđe i mangan, sadrži mnogo vitamina Ce, kao i beta karotena. Sadrži i enzim bromelain, koji prirodno podržava varenje.

Pored toga, ananas sadrži serotonin i vanilin. Ovaj drugi deluje kao pojačivač raspoloženja, dok serotonin deluje kao transporter supstance do mozga i odgovoran je za zadovoljstvo i dobro raspoloženje. Ananas može pozitivno uticati na želju za hranom i anksioznost.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.