Kada posmatramo poremećaje ishrane, obično mislimo na anoreksiju i bulimiju. Međutim, priča o poremećajima ishrane tu tek počinje, jer postoji ceo spisak različitih poremećaja koji zaslužuju da se i o njima piše i govori. Najveća je greška zanemarivati njihovo postojanje i skrivati ih od javnosti, jer kako da se protiv njih borimo ako ne znamo da postoje?
Znate li šta je ortoreksija?
Ortoreksija je poremećaj ishrane kod kojeg postoji opsesija zdravom hranom. Kako sad to, pomislićete, da zdrava hrana može biti štetna. Indirektno – može. Kao što znate, ključ zdrave ishrane i zdravog života leži u jednoj reči: umerenost.
Osobe koje imaju ovaj poremećaj hranu doživljavaju kao sredstvo koje ih čini zdravima, ali i fizički i mentalno ispunjenima. Naime, što je ishrana neobičnija i restriktivnija, to se osoba oseća bolje, a ako ovakvo stanje potraje, nastaje poremećaj. Jasno vam je da je u pitanju preterivanje, jer nije cilj života koncentrisati se samo na uzak asortiman namirnica koje predstavljaju zdravu hranu. Ortoreksičari ne jedu ništa slatko ni masno, kao ni namirnice kojima ne znaju kalorijsku vrednost.
Telu su potrebne masti, ugljeni hidrati, belančevine, ali i ostali mikronutrijenti koji nisu apsolutno dostupni u svetu zdrave hrane. Ortoreksija može dovesti do gubitka težine, pa i neuhranjenosti. Ako osetite da zanemarujete recimo izlaske i druženja zato što znate da će tu biti izazova u vidu brze hrane i razmišljate šta ćete pojesti sutra ili prekosutra, postoji problem.
Suština priče nije da je zdrava hrana loša, već da nije raznovrsna, jer se izborom zdrave hrane ili samo nekog segmenta zdrave hrane lišavamo sve ostale hrane koja nam je i te kako potrebna za pravilno funkcionisanje organizma. Ovako indirektno ugrožavamo svoje zdravlje. Umerenost je ključ svega.
Ortoreksija napada i žene i muškarce, ali uzroci im uglavnom nisu isti. Dok muškarci počinju da jedu zdravu hranu u želji da izgledaju bolje i zdravije, žene naravno prvenstveno teže da smršaju na ovakav način. I muškarci i žene postaju tada opterećeni zdravom hranom i striktno drže dijete koje su negde našli ili čuli da deluju. Svaki nutricionista, koji drži do zdravlja pacijenta neće mu sastaviti dijetu koja će ga gurnuti u ortoreksiju. Naprotiv.
Osobe sa ovim poremećajem lako se prepoznaju. One obroke planiraju danima unapred, a razmišljanje o zdravoj hrani traje satima, svakog dana.
Hranjiva i kalorijska vrednost obroka bitnija je od toga da li je obrok ukusan i prijatan.
Zdrava hrana bitnija je od društvenog života.
Kod njih raste osećaj samopoštovanja i samouverenosti, smirenosti i kontrole nakon zdravog obroka, ali i raste osećaj krivice ukoliko se pojede bilo šta osim zdrave hrane.
Sa najvećom pažnjom kupuje se i konzumira svaka namirnica.
Protiv ortoreksije se treba boriti, a prvi korak sastoji se u tome da znate šta vam je činiti. Ne odričite se nijedne grupe namirnica već nađite pravi odnos između njih. Ako u tome imate poteškoća, potražite nutricionistu, ali znajte: umerenost je zlata vredna. Zdrava ishrana je vrednija od ishrane u kojoj je prisutna isključivo zdrava hrana.
(Jasna Vujičić, nutricionista, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com