U savremeno doba često se pitamo kako su naši stari živeli bez brze hrane i dostupnosti raznih proizvoda, ali je činjenica da su oni bili mnogo zdraviji od nas danas i da su duže živeli i to zbog hrane koju su jeli
Polba (Triticum dicoccum) je rusko ime za staru žitaricu koja se ranije gajila neuporedivo više. To je mala, svetlosmeđa žitarica, sa primetnim slojem mekinja i čvrstom opnom. Sirovo zrno polbe liči na pšenicu, ali kad se skuva više podseća na ječam. Za razliku od većine žitarica u uobičajenoj upotrebi, zrna polbe imaju čvrstu opnu koja se teže uklanja ali i sprečava štetne supstance da prodru u samo zrno. Zbog toga je zgodna za gajenje i uspeva čak i u lošim meteorološkim okolnostima a njeno gajenje ne zahteva upotrebu veštačkih đubriva. Tvrda je, rano sazreva i otporna je na gljivične infekcije.
Sličnosti i razlike u odnosu na druge žitarice
Postoje velike razlike u odnosu na pšenicu: ima visok sadržaj proteina, daleko niži procenat glutena, više aminokiselina i vitamina B. Ni ukus joj nije tako „običan“ kao kod pšenice, prijatnija je za konzumaciju, deluje slađe iako ne sadrži šećere. Treba još napomenuti da polba nema nikakve veze ni sa speltom iako ih mnogi mešaju.
Polba je odličan izvor proteina, bolji od većine drugih žitarica. U 50 grama sadrži 6 grama proteina, zbog toga je pogodna za ishranu vegetarijanaca. Najvažnije od svega je što ova količina polbe u odnosu na neku drugu žitaricu ima samo 170 kalorija – daje izuzetan osećaj sitosti, i time se svrstava u pogodne namirnice za konzumiranje u dijetama.
Brojne prednosti polbe
Polba spada u izuzetno hranljive namirnice: u 50 grama ima 5 grama biljnih vlakana, 20 odsto preporučene dnevne doze vitamina B3, 15 odsto preporučene dnevne doze magnezijuma i cinka i 4 odsto dnevno potrebnog gvožđa što je veoma važno u slučajevima anemije. Za koštani i imuni sistem važni su cink i magnezijum, a za kožu vitamin B3. Polba ima više biljnih vlakana od većine žitarica koje se uobičajeno koriste: 1 šolja obezbeđuje 20% preporučenog dnevnog unosa vlakana. Biljna vlakna su veoma važna ne samo za normalno funkcionisanje creva i ravnotežu crevnih bakterija, već utiču i na sprečavanje naglih skokova šećera u krvi zbog niskog glikemijskog indeksa i učestvuju u regulaciji ukupnog LDL (tzv. „lošeg“) holesterola.
Antioksidansi se češće povezuju sa voćem i povrćem ali treba znati da su integralne žitarice bogat i značajan izvor ovih supstanci koje štite ćelije od oštećenja. Polba sadrži visok procenat polifenola, karotinoida i selena – supstanci koje se ubrajaju u antioksidanse. Dugoročna konzumacija namirnica bogatih biljnim polifenolima značajno doprinosi prevenciji tzv. „bolesti novog doba“ u koje spadaju dijabetes, srčana oboljenja, osteoporoza i neke neurodegenerativne bolesti. Utiče na poboljšanje memorije i koncentracije, podstiče probavne procese, ako se konzumira dnevno poboljšava stanje, čvrstinu i izgled noktiju, kose i kože. Takođe, može imati i ulogu onkološke profilakse (zaštite).
Konzumiranje polbe
Kaša od polbe je veoma cenjeno tradicionalno rusko jelo. Kod nas se može nabaviti u obliku celog zrna ili pahuljica a priprema se isto kao i pšenica, ovas ili ječam. Celo zrno je poželjno potopiti uveče a obavezno je prosuti vodu posle „prvog ključa“ i proprati hladnom vodom. Pahuljice možete da prelijete čajem ili jogurtom i da ostavite da odstoje najmanje 15 minuta, a po ukusu možete da dodate susam, laneno seme, malo badema ili kockicu crne čokolade.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com