Obilan doručak koji sadrži proteine i masti može da pomogne ljudima sa dijabetesom tipa 2 da bolje kontrolišu glad i nivo šećera u krvi.
Pacijenti koji su jeli obilan doručak tokom tri meseca praćenja smanjili su nivo šećera (glukoze) u krvi, a skoro jedna trećina je bila u stanju da smanji količinu lekova protiv dijabetesa – rezultati su jedne izraelske studije. Prezentacija je odžana na godišnjem sastanku Evropske asocijacije za proučavanje dijabetesa u Barseloni.
"Promene su bile veoma dramatične," rekao je dr Džoel Zonszein, direktor Kliničkog centra Medicinskog centra za dijabetes u Njujorku. "Impresioniran sam sa ovim nalazima i rezultatima," dodao je on, ikao nije učestvovao u istraživanju. "Mi treba da vidimo da li oni mogu da se reprodukuju."
Istraživanje
Istraživači su se odlučili na ovu studiju na osnovu prethodnih istraživanja koja su otkrila da ljudi koji redovno jedu doručak obično imaju niži indeks telesne mase (BMI) od onih koji su preskočili ovaj obrok. BMI je mera koja uzima u obzir visinu i težinu. Osobe koje pojedu doručak obično imaju niži nivo šećera u krvi i u mogućnosti su da insulin koriste efikasnije.
Za istraživanje je po metodu slučajnog uzorka izabrano 59 osoba sa dijabetesom tipa 2 i podeljeno u dve grupe: grupa sa obimnim ili manje obimnim doručkom.
Obilan doručak je sadržao oko jedne trećine dnevnog unosa kalorija koji bi imali dijabetičari, dok je manji doručak sadržao samo 12,5% od ukupnog dnevnog energetskog unosa. Obilan doručak takođe sadrži veći procenat proteina i masti.
Rezultati
Lekari su utvrdili da je nakon 13 nedelja, nivo šećera u krvi i krvni pritisak drastično opao kod pacijenata koji su jeli veliki doručak svakog dana. One osobe koje su jele veći doručak imale su nivo šećera u krvi smanjen tri puta u odnosu na one osobe koje su jele mali doručak i smanjenje krvnog pritiska.
Oko jedna trećina pacijenata koja je koristilia veliki doručak mogla je da smanji dnevnu dozu lekova protiv dijabetesa. Poređenja radi, oko 17% osoba iz grupe sa malim doručkom moralo je da poveća svoje doze lekova.
Ispitanici koji su jeli „veliki doručak” bili su takođe manje gladni kasnije u toku ostalog dela dana.
"Kako je studija napredovala, utvrdili smo da se glad značajno povećavala u grupi sa malim doručkom, a sitost se povećavala u grupi sa obilnim doručkom", ističe koautor studije dr Hadas Rabinovič sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, "Pored toga, grupa sa velikim doručkom prijavila je smanjenu potrebu za jelom i manju zaokupljenost hranom tokom dana, dok je kod grupe sa manjim doručkom porasla zaokupljenost hranom i pojačao se nagon da jedu tokom dana."
Komentari
Rabinovič smatra da obilan doručak bogat proteinima izaziva supresiju grelina, koji je poznat kao "hormon gladi."
Proteini u doručku verovatno pomažu kontroli nivoa šećera u krvi kod pacijenata, rekala je Vandana Šet, sertifikovani instruktor dijabetesa i registrovani dijetetičar u Los Anđelesu, ujedno portparol Akademije za ishranu i dijetetiku.
"Mi znamo da kada jedete ugljene hidrate, oni mogu podići nivo šećera u krvi u roku od 15 minuta do sat vremena", rekla je Šet. "Proteini traju duže i pretvoraju se u glukozu tokom naredna tri sata, i ne ide sve to u glukozu. Nešto od toga se koristi za snabdevanje mišića, tako da to nije direktan efekat. Sto procenata ugljenih hidrata pretvara se u glukozu, a samo deo proteina pretvara se u glukozu."
Zonszein je rekao da je zabrinut za rezultate studije. Na primer, on je rekao kako veličina grupa i dužina trajanja istraživanja nisu bili dovoljni, pa je pitanje zašto je tako mnogo učesnika napustio istraživanje pre njegovog završetka.
Međutim, on je rekao da su rezultati impresivni dovoljno da bi mogao da pokuša da promeni strategiju ishrane u svojoj praksi u narednom periodu.
"To je praktično bezopasna manipulacija sa načinom ishrane i količinama obroka ", rekao je Zonszein. "Ja želim da dam svojim nutricionistima zadatak da ovo istraže i da vidim šta oni misle, a možda ćemo na kraju ovakav način ishrane koristiti za probu kod nekoliko naših pacijenata."
Napomene
I ovi rezultati potvrđuju da ni zdrave ni bolesne osobe ne treba da “preskaču” doručak, jer je to dobro i za zdravlje i za održavanje težine.
Podaci i zaključci istraživanja predstavljeni su na medicinskim skupovima i treba ih posmatrati kao preliminarne dok ne budu zvanično verifikovani i objavljeni u stručnim časopisu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com