Sve više ljudi opredeljuje se za vegeterijansku ili vegansku ishranu, ipak, ljubitelja mesa je i dalje najviše.
Posebno u Srbiji, ljudi koji uživaju u konzumiranju mesa bez dileme su u većini. I dok jedemo preprženu šniclu, dimljenu govedinu i pohovanu piletnu uopšte ne razmišljamo koliko je to štetno za naš organizam.
Jedna desetogodišnja studija Internacionalne agencije koja se bavi istraživanjem uticaja hrane na pojavu kancera, pokazala je da će kod muškarca ili žene koji nedeljno jedu samo 285 grama crvenog mesa verovatnoća od pojave raka debelog creva biti veća nego kod onih koji meso ne konzumiraju.
Međutim, postoji meso koje će manje oštetiti vaše debelo crevo, a koje je čak i zdravo za vaš organizam.
Mi vam nudimo pet predloga najkvalitetnijeg mesa u kom ćete uživati, ali i ispravno se hraniti kako vaš organizam ne bi trepeo.
1. Teletina
Da je teletina najzdravije meso koje možete da unesete u svoj organizam znaju već svi, posebno ako je samo bareno. Čak je i poželjno jesti teletinu zbog unosa gvožđa u organizam. Međutim, zdravu teletinu i pri tom proverenu nije lako pronaći pa mnogi kao zamenu za ovo meso kupuju junetinu.
Ipak, studija je pokazalada je od govedine uopšte najzdravije meso od bivola. Ovo meso je i najcrvenije, ali je i manje masno. Komad mesa od bivola ima manje masti nego biftek jer se bivoli uglavnom hrane travom, što automatski znači zdravije meso.
Postojao je trenutak kada su bivoli bili ugroženi, ali ove zveri su se vratile, posebno na rančevima. Mada u Srbiji ovo meso definitivno nećete naći, zato je najbolje da se držite teletine.
2. Svinjetina
Svinjske šnicle su nekada bile na crnoj listi svih lekara. Međutim, danas je svinjsko meso zamena za „belo meso“ i prava je alternativa crvenom mesu.
A i kada se konzumira u razumnim količinama onda svinjski kotlet može biti sasvim dobar za vas. Svinjski kotleti mogu biti relativno posni, i verovali ili ne nisu toliko masni kao piletina ili riba.
U prilog ovoj teoriji jedna studija pokazala je da porcija svinjskih rebaraca od 85 grama sadrži 2,98 grama masti, dok isto tolika količina pilećih prsa sadrži 3,03 grama masti.
A ako je svinjetina vaše omiljeno meso potrudite se da ima što manje masti i uživajte. Ali vodite računa kada je reč o sušenoj svinjetini i izbegavajte šunku i slaninu. Oba ova mesa mogu sadržati nitrate i nitrite kao konzervanse koji su kancerogeni.
3. Piletina
Dobro je poznato da je belo meso zdravije od crvenog. Kao takvo, piletina, ali ne ona pržena u dubokom ulju, odlična je alternativa crvenom mesu. Sadrži malo masti, ukoliko je bez kože i prilično je ukusna ako se dobro spremi. Piletina je odličan izvor proteina, a da sve bude još bolje jeftinija je od govedine.
Ipak, povedite računa jer kada je reč o piletini postoji rizik od infekcije Ešerihijom koli, zato je obavezno dobro skuvajte ili pecite na visokoj temperaturi.
Opasna je kada pregori na žaru jer sadrži neke hemkalije koje uzrokuju kancer poput heterocikličnih amina, zato ograničite upotrebu piletine.
4. Ćuretina
Domaća ćuretina deo je skoro svakog menija u svetu jer je puna proteina. Ćuretina je obično belo meso, ali ima više ukusa od piletine. Ćureće meso ima i relativno malo masti, te jedna porcija pečene ćuretine bez kože sadrzi oko 7 grama masti.
Takođe, postoji verovanje da meso ćurke deluje uspavljuće na one koji ga konzumiraju i da se to dešava zbog aminokiseline triptofana koja izaziva spavanje, ipak to nije dovoljno da vas baš toliko uspava.
Ukoliko se dobro najedete ćuretine u kombinaciji sa, na primer, crnim vinom i prijatnom atmosferom kvalitetan san vam je zagarantovan.
5. Riba
Lepo pripremljena riba može biti ukusna kao neki dobar mesni odrezak. Pored toga, mnoge vrste riba, poput lososa i tunjevine su prepune omega-3 masnih kiselina koje se dovodi u vezu sa smanjenom stopom srčanih bolesti.
Jedna studija potvrdila je da nemasna, bela riba poput bakalara, ne pruža iste zdravstvene prednosti kao neka masnija riba. Druga sudija pokazala je da kod ljudi koji jedu mnogo ribe, manja je verovatnoća da će razviti rak debelog creva.
Ali ipak, budite oprezni, velike ribe poput tune mogu sadržati visok nivo žive koja je otrov za ljudski organizam.
Sada se pitate:“Koliko ribe mogu jesti a da se ne otrujem?“
Odgovor je:“Budite umereni“. Izbegavajte velike ribe koje jedu drugu ribu- tunjevinu, sabljarku i ajkulu i držite se manjih riba koje imaju tendenciju da sadrže manje žive nego veće ribe. A i živa varira, nema je isto u svim vodama.
Najbolje je da se obratite u svojoj ribarnici kako biste saznali koja riba sadrži živu, a koja ne.
I bilo da jedete meso ili ne, najvažnija je umerenost. Lekari preporučuju da dnevno pojedete mesa ne više od velične svoje šake i da date prednost povrću u svojim obrocima kako bi vaše zdravlje imalo benefita od ishrane, a ne probleme.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com