Alergolog i imunolog Jevgenija Paršina, koja vodi odeljenje za alergologiju i imunologiju u Centralnoj kliničkoj bolnici Ruske akademije nauka, objasnila je šta stoji iza popularnih mitova o vitaminima.
Mit 1: Možete uzimati vitamine kad god poželite, neće se desiti ništa strašno
Tokom milenijuma naše telo je steklo sposobnost da samostalno sintetiše vitamine koji su mu potrebni da bi ostalo zdravo. Osim nekih, kao što su vitamin Ce koji moraju da se unesu preko hrane. Uzimajući u obzir dostupnost proizvoda, naročito voća, povrća, bobičastog voća, mesa – uravnotežena ishrana je glavni izvor vitamina.
„Dodatni unos vitamina je indikovan samo u slučaju utvrđenih nedostataka ili prisustva istovremenih hroničnih ili akutnih bolesti kod osoba kod kojih je poremećena sinteza ili asimilacija vitamina iz hrane“, upozorila je Evgenija Paršina u razgovoru za ruski portal AiF.
„Takođe, ne treba trčati u laboratoriju i raditi čitav niz testova na vitamine i mikroelemente. Trebalo bi da se obratite lekaru i kažete šta vas muči, a specijalista će vam dati neophodne testove kako bi se kasnije propisao neophodni vitamin ili kompleks“, kaže doktorka.
Mit 2: Vitamini su prisutni u svežem povrću i voću, ali se gube kada se hrana zamrzne ili skuva
„Većina vitamina izdržava toplotnu obradu tokom kuvanja i sterilizaciju hrane na temperaturama do 100 ili 120 stepeni Celzijusa, kao i smrzavanje“, objasnila je ona. Sveža hrana je zapravo moćniji izvor vitamina, 100 odsto, ali njihova zamrznuta ili kuvana verzija zadržava između 5 i 50 odsto osnovnih vitamina“, objasnila je lekarka.
Paršina je, međutim, naglasila hranu treba zamrzavati najviše jednom, jer se u tom slučaju vitamini zapravo gotovo u potpunosti izgube. Pored toga, preporučuje se da hranu kuvate za jedan obrok i da je ne podgrevate, prenosi Sputnjik mundo.
Mit 3. Vitamin D treba uzimati za prevenciju, bez recepta
Vitamin D, koji se često naziva „sunčanim vitaminom“, prirodno se proizvodi u telu kao odgovor na izlaganje sunčevoj svetlosti. Ima nekoliko važnih funkcija, od kojih je jedna održavanje pravilnog funkcionisanja imunološkog sistema. Stoga je prirodno da mnogi hoće da osiguraju dovoljan nivo ovih hranljivih sastojaka, ali uzimanje tableta vitamina D bez preporuke ipak nije dobra ideja.
„Hipervitaminoza vitamina D izaziva povećani nivo kalcijuma u telu i ozbiljna trovanja. To treba uzeti u obzir prilikom uzimanja vitamina D kao preventivu“, pojasnila je Paršina. Lekarka je naglasila da je telo svakog čoveka jedinstveno i da svi imamo različit nivo vitamina D. Dakle, konzumacija vitamina D a da to nije propisao stručnjak, možda neće imati efekata ili, još gore, loše će uticati na zdravlje.
Mit 4. Uzimanje vitamina može nadoknaditi štetu nanetu telu lošim navikama
Paršina je naglasila da „loše navike sigurno pokreću nepovratan patološki proces“, nešto što se ne može nadoknaditi nijednim hranljivim sastojkom.
„Nijedan vitamin to ne može nadoknaditi. Pored toga, kada se puši i pije alkohol, u telu se dešava i uništavanje vitamina i aminokiselina iz hrane, pogotovo kada ljudi puše i piju alkohol dok jedu“, objasnila je lekarka.
Mit 5. Redovni unos sintetičkih vitamina izaziva zavisnost
Neki se plaše uzimanja sintetičkih vitamina, čak i ako ih preporuči zdravstveni radnik, verujući da njihovo telo može postati zavisno od tableta i prestati da samostalno proizvodi i sintetiše hranljive materije. Paršina je objasnila da na fizičkom nivou sintetički vitamini ne izazivaju zavisnost.
„Zavisnost je uglavnom psihološka. Ali našem telu su retko potrebni sintetički vitamini“, objasnila je ona, pre nego što je naglasila da sintetičke vitamine treba unositi samo ako ih je propisao lekar.
Mit 6. Vitamini se mogu piti da preduprede buduće procese
„Postoje grupe vitamina koje se nezavisno sintetišu u telu, a mi samo moramo da održavamo neophodnu ravnotežu. Postoje grupe vitamina koje dobijamo samo hranom, poput vitamina C. Iz ovoga sledi da treba da preispitate svoju ishranu i, ako je potrebno, uvedete više hrane koja sadrži vitamin C“, kaže Evgenija Paršina.
Imunolog takođe naglašava da telo ne može da skladišti vitamine B, stoga ih treba svakodnevno dopunjavati uravnoteženom ishranom. Pa čak i uz neefikasnost nadoknađivanja nutritivnog nedostatka, propisani su sintetički vitamini. Pokušaj da unosite vitamine kasniju upotrebu ne vredi. Najbolje je da se obratite lekaru.
Ne bi trebalo da se bavite samolečenjem, postoje kontraindikacije, pre uzimanja vitamina treba se obratiti lekaru.
Mit 7. Trudnicama je potreban povećan unos vitamina
Pitanje uzimanja vitamina kod trudnica je prilično osetljivo. Čini se da joj je, budući da žena nosi dete, potrebno samo dvoje: ishrana, odnosno vitamini.
„Trudnice treba da uzimaju vitamine na isti način kao i druge osobe: samo ako imaju dijagnostifikovan nedostatak. Uvek treba imati na umu da se sa hipervitaminozom razvija intoksikacija koja nosi rizike od razvoja patološkog procesa kod trudnice i deteta“, upozorava Evgenija Paršina.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com