Mislimo da ako smo siti i imunitet će nam biti dobar.
Najveća greška koju prave osobe koje poste jeste što ne uspevaju da izblansiraju ishranu tako da obezbedi organizmu sve neophodne nutrijente. Iako biljne namirnice nude veliki broj zdravih sastojaka – među kojima su najvažniji proteini, jelovnik većine je monoton i osiromašen.
Proteini igraju važnu ulogu u imunološkim procesima, posebno kad je reč o zaštiti od virusnih infekcija. Inače, odrasloj osobi je potrebno najmanje jedan gram proteina po kilogramu težine dnevno. Ipak, važno je i napomenuti da je svaki organizam različit, pa tako imunitet zavisi od mnogih faktora, a ne samo od unosa proteina.
Među glavnim izvorima biljnih proteina su: pasulj, pečurke, sočivo, kinoa, leblebije (falafel, humus), orasi, proizvodi od soje (tofu, tempeh, sojino mleko), edamame. Da biste telu obezbedili što više ovog važnog nutrijenta, preporučuje se kombinovanje različitih izvora biljnih proteina u jednom jelu.
Na primer, pirinač kombinovati sa mahunarkama i susamom, pšenicu sa mahunarkama, kikirikijem, susamom i sojom, mahunarke sa kukuruzom ili pšenicom, soju sa pirinčem, pšenicom, susam sa mahunarkama, kikirikijem i sojom….
Još jedna greška koju najveći broj ljudi čini jeste da preteruje sa unosom ugljenih hidrata – mahom iz brašna i slatkiša. Zbog toga ne samo da ne gube, već čak i dobijaju na težini.
Šta kad se post završi?
Takođe, ono što je veoma važno jeste kako „izlazite“ iz posta. Trebalo bi prelazak na hranu koja uključuje onu životinjskog porekla bude postepen. Počnite od lako svarljive, nemasne hrane bogate proteinima kao što su piletina, ćuretina, riba.
Hranu je potrebno lagano termički obraditi, dakle ne pržiti već bariti, peći u rerni, dinstati…
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com