Ruski lekari objasnili su koja je hrana najštetnija za doručak. Kako kažu, tu spadaju „instant“ kaše koje drastično povećavaju nivo šećera u krvi, a takođe i musli, sokovi i smutiji.
Prema rečima stručnjaka, za jutarnji obrok najbolje su složene kombinacije proteina, masti, ugljenih hidrata i vlakana. List „Izvestija“ odao je glavne tajne ukusnog i zdravog doručka.
Šta je štetno jesti za doručak?
Nutricionista Ina Kononenko upozorava da su „instant“ kaše najštetniji doručak. Ona objašnjava da povećavaju nivo šećera u krvi i da se zatim oslobađa hormon insulin, koji snižava nivo šećera, i da je stoga osoba uskoro ponovo gladna.
Na spisku nezdrave hrane nutricioniste nalaze se i musli i žitarice prelivene mlekom ili sokom, sendviči, tost sa džemom ili čokoladom. Pored toga, prema rečima lekara, ujutru ne bi trebalo da se unose sveže ceđeni sokovi i smutiji jer sadrže veliku količinu šećera, što doprinosi brzom povećanju telesne težine.
Pravila zdravog doručka
Lekari i nutricionisti posavetovali su šta je najbolje doručkovati, a takođe i objasnili da li se ujutru mogu unositi slatkiši i kako piti jutarnju kafu bez štete po zdravlje.
S tim u vezi, ruski hirurg Vladimir Stankevič ističe da je doručak obavezan obrok tokom kojeg mora da se unosi 25-30 odsto kalorija od dnevne norme. Kako kaže, to će pomoći u regulisanju apetita tokom celog dana, da se izbegne prejedanje i shodno tome neće biti viška kilograma.
„Najbolje je doručkovati 30 do 40 minuta nakon buđenja, u intervalu od sedam do devet ujutro“, ocenio je lekar u intervjuu za „Izvestija“.
Prema njegovim rečima, najzdraviju hranu za doručak čine žitarice sa velikim brojem sporih ugljenih hidrata koji dugo neutrališu glad, jaja bogata vitaminima i mineralima, hleb od celog zrna i mlečni proizvodi izvori koji su izvori vitamina D, kalijuma i kalcijuma.
Piće je važan deo menija za doručak, dodaje stručnjak. Ljudi koji više vole kafu ne bi trebalo da je piju na prazan želudac, jer sadržaj eteričnih ulja u njoj iritira sluznicu želuca, što može da izazove pojavu simptoma gastritisa.
„Kafu i čaj najbolje je piti 20–30 minuta nakon obroka. U to vreme hrana će se aktivno variti u želucu i dodatno delovanje želudačnog soka neće naneti štetu sluznici“, objašnjava ekspert i savetuje da da se pre doručka popije čaša vode — ne previše hladne ili vruće.
Slatkiši za dobro jutro?
Stankevič tvrdi da ljudi koji preskoče doručak jedu 40 odsto više slatkiša tokom dana od onih koji ujutro konzumiraju prave ugljene hidrate i proteine.
Međutim, ni za doručak ne bi trebalo da jesti mnogo slatkiša, upozorava on i ističe da je ujutru najbolje izbegavati žitarice i musli sa puno šećera, zaslađivača, kao i sveža peciva.
Sa svoje strane, nutricionista Olga Lušnjikova predlaže da ukoliko osoba želi da se zasladi, da je najbolje da to učini nakon glavnog obroka.
„Ako pojedete parče torte za doručak, sitost će brzo proći i ponovo će vam se jesti. I neće biti sitosti, a telo neće dobiti korisne supstance“, objašnjava ona.
Kako je rekla, funkcija doručka nije samo uživanje u hrani. Pre svega, mora da se zasititi telo i da mu se pruži sve što mu je potrebno: složeni ugljeni hidrati za energiju i snagu, proteini, kao i prave masti za dobro raspoloženje.
Prema njenim rečima, male količine slatkiša mogu se jesti gotovo u svako doba dana, osim kasno uveče.
Tajne ukusnog i zdravog doručka
Lušnjikova savetuje da doručak bude što složeniji i zasićen korisnim supstancama.
„To mogu da budu složeni ugljeni hidrati, na primer kaša – od heljde, pirinča, prosoa, kinoe, ovsena kaša. To mogu biti i proteini, odnosno parče vrlo malo posoljene ribe, ćuretina ili meko kuvano jaje. Takođe su potrebne zdrave masti, odnosno ulje koje koristimo u kaši, kao i vlakna“, izjavila je ona.
Dijetolog savetuje svojim klijentima da ujutru češće jedu ribu jer, kako kaže, tada telo brže apsorbuje sve hranljive materije i vitamine, uključujući omega-3, što je korisno za mozak. Riba se može kombinovati sa suvim hlebom, zelenom salatom i bilo kojim žitaricama kao prilog, dodaje ona.
„Još jedna jednostavna opcija za doručak je heljda sa maslinovim uljem i začinskim biljem, parče avokada i meko kuvano jaje. Možete da napravite i zdrav sendvič, odnosno hleb od celog zrna, pesto od bosiljka sa orasima i maslinovim uljem i parče pečene ćuretine. Brzo je, ukusno i zdravo“, ističe doktorka.
Istovremeno, trener Anton Halizov savetuje da se za doručak jede kaša sa voćem ili kajgana sa hlebom bez kvasca prženim bez maslaca i svežim povrćem. Od pića je bolje izabrati zeleni čaj, mors (tradicionalni ruski napitak od brusnice) ili kompot, ali je kupovne sokove najbolje potpuno isključiti iz ishrane, dodao je.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com