Kada ste žedni naravno da uvek možete posegnuti za čašom vode, ali kako se navodi u istraživanju škotskog Unitverziteta St. Andrews, voda ipak nije piće koje će vas najbolje hidrirati.
Istraživači su otkrili da, iako voda radi prilično dobar posao kada je reč o hidrataciji, pića s malo šećera, masti i proteina čine još bolji posao, jer nas duže hidriraju.
„Razlog zbog kog nas ova pića duže hidriraju je povezan s načinom na koji naša tela reaguju na pića“, rekao je Ronald Mugan, profesor s Medicinskog fakulteta u St. Andrewsu i autor studije.
Jedan od faktora je i količina popijenog pića: što više pijete, piće se brže prazni iz vašeg želuca i apsorbira u krvotok, gde može razrediti telesnu tečnost i hidrirati vas.
Drugi faktor koji utiče na to koliko dobro napitak hidrira odnosi se na sastav hranjivih sastojaka pića.
Na primer, za mleko je utvrđeno da više hidrira od obične vode jer sadrži laktozu, neke belančevine i nešto masnoće, a svi oni pomažu da se uspori pražnjenje tečnosti iz želuca i održavaju vas hidriranim tokom dužeg perioda, prenosi Klix.ba.
Mleko sadrži i natrijum koji deluje poput sunđera i zadržava se u telu pa rezultira manjom količinom urina koji se stvara.
„Ovo istraživanje nam govori mnogo onoga što smo već znali. Elektroliti – poput natrijuma i kalijuma – doprinose boljoj hidriranosti, dok kalorije u pićima dovode do sporijeg pražnjenja želuca, a time i do sporijeg mokrenja,“ rekla je dijetetičarka Melisa Majumdar.
Umereno sa šećerima
Pića s većom količinom šećera, poput voćnih sokova nisu nužno hidrirajući kao sokovi s nižom količinom šećera. Oni će se zadržati malo duže vremena u želucu i sporije se isprazniti u odnosu na vodu, ali jednom kada ti napici uđu u tanko crevo njihova visoka koncentracija šećera se razređuje tokom fiziološkog procesa koji se naziva osmoza. Ovaj postupak zapravo „izvlači“ vodu iz tela u tanko crevo kako bi razredio šećere koje ovi napici sadrže. A tehnički je sve što je unutar creva izvan vašeg tela.
Međutim, ako birate između gaziranih sokova i vode, uvek izaberite vodu.
Kada je reč o alkoholu, jaka alkoholna pića će vas dehidrirati, dok ona blaža neće. Kada je reč o kafi, koliko dobro će vas hidrirati zavisi od količine kofeina koju konzumirate. Na primer obična kafa s oko 80 miligrama kofeina prilično hidrira, kao i voda.
Konzumiranje više od 300 mg kofeina ili otprilike 2-4 šoljice kafe moglo bi vas dovesti do gubitka viška tekućine, jer kofein izaziva blagi, kratkotrajni diuretski učinak.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com