Nutricionista Melisa Meier svojim klijentima uvek daje jednostavan savet. Kaže da se ne treba koncentrisati na to koju ćete hranu izbaciti sa svog jelovnika, već na onu kojom ćete ga obogatiti.
„To će bolje poslužiti na duže staze i pomoći vam da razvijete zdraviji odnos s hranom“, piše u kolumni za Body+Soul.
Zato navodi četiri vrste hrane koje se smatraju najzdravijima na svetu, a verovatno ih ne jedete dovoljno.
Povrće
Tužna stvarnost je da samo sedam posto odraslih jede dovoljno povrća, podatak je koji iznosi Meier.
Ako se pitate šta je dovoljno, to je pet porcija za žene, a šest za muškarce. Jedna porcija jednaka je jednoj šoljici sirovog povrća ili pola šoljice kuvanog.
Povrće je prepuno antioksidansa koji se bore protiv bolesti, obezbeđuje vlakna koja creva vole i nude obilje esencijalnih vitamina i minerala.
Mahunarke
Pasulj, leblebija, grašak i sočivo premalo su zastupljeni na jelovnicima mnogih ljudi. Mahunarke sadrže vlakna, biljne proteine i ugljene hidrate s niskim glikemijskim indeksom.
Meier smatra da mahunarke treba da budu osnova svačije ishrane i podstiče ljude da ih konzumiraju barem dva do tri puta nedeljno.
„Ne samo da su nutritivno sjajne, mahunarke mogu da budu korisne u balansiranju šećera u krvi, pa čak i u smanjenju holesterola. Osim toga, istraživanja su povezala konzumaciju dovoljno mahunarki sa smanjenim rizikom od srčanih bolesti, dijabetesa i nekih vrsta raka“, kaže dijetetičarka.
Orašasti plodovi
30 grama, ili šaka, preporučena je količina orašastih plodova koju bi trebalo da konzumirate svaki dan, ali prosečni unos je nažalost samo pet grama.
Ne samo da su orašasti plodovi bogati masnoćama koje su zdrave za srce, već i obezbeđuju vlakna koja podstiču zdravlje creva i biljne proteine koji suzbijaju glad. Istraživanja su povezala konzumaciju orašastih plodova s nizom zdravstvenih pogodnosti, uključujući smanjeni rizik od bolesti poput dijabetesa i određenih vrsta raka.
Celovite žitarice
Celovite žitarice poput ovsa, integralnog brašna i kinoe sadrže sva tri sloja žitarica. S spoljne strane nalaze se mekinje u kojima su vlakna, klica u jezgru je bogata mikronutrijentima, a u unutrašnjosti žitarice je skrobni endosperm. Rafinisane žitarice poput belog hleba i pirinča, s druge strane, sadrže samo skrobni endosperm pa nude manje mikronutrijenata.
Postoje naučni dokazi koji pokazuju da unošenje dovoljno celovitih žitarica može doprineti celokupnom zdravlju.
„Zapravo, istraživanja su povezala konzumaciju celovitih žitarica sa smanjenim rizikom od srčanih bolesti, dijabetesa, pa čak i određenih vrsta raka“, zaključila je Meier.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com