U Japanu, filozofija „šokuiku“ nije samo koncept zdravlja i ishrane, već duboko usađena kulturološka praksa koja oblikuje način na koji roditelji hrane svoju decu. Ovaj pristup hrani, koji kombinuje pažljivo odabrane namirnice i vaspitanje o zdravim navikama, ima dubokog uticaja na zdravlje japanske dece, što ih čini jednom od najzdravijih populacija na svetu, prenosi blic.rs
U čemu je trik?
Japanski lekar i farmaceut, Sagen Išizuka, proširio je koncept „šokuiku“ u svetu, ističući njegovu važnost u ishrani dece. Reč „šokuiku“ izvedena je od japanskih reči za „rasti“ i „jesti“, a podrazumeva aktivno učenje dece o poreklu hrane, njenom uticaju na telo i um, i pravilnom izboru namirnica. Ova filozofija je postala sastavni deo japanske kulture i doprinela je tome da japanska deca žive zdravim životom.
Prema podacima UNICEF-a, Japan se izdvaja kao zemlja u kojoj je samo jedno na petoro dece gojazno. Ovo impresivno dostignuće se delimično pripisuje japanskom pristupu ishrani koji se fokusira na zdrave i nutritivno bogate obroke.
Roditelji u Japanu primenjuju četiri ključna pravila u ishrani svoje dece kako bi osigurali njihovo zdravlje.
Prvo pravilo je da se „šokuiku“ praksa počinje primenjivati veoma rano u životu dece. Ovo podrazumeva obroke koji se sastoje od pirinča, miso supe, proteinskih jela i povrća. Deca se od malih nogu uče o značaju zdrave ishrane kroz aktivnosti poput berbe povrća za ručak u vrtićima i učenja o farmama u osnovnim školama.
Drugo pravilo je promocija zdrave ishrane kroz bento ručak ili užinu, koje se pripremaju sa pažnjom i sadrže nutritivno bogate sastojke. Ove kutije za poneti ne samo što pružaju hranljive obroke, već podstiču decu da probaju raznovrsnu hranu i razgovaraju o njoj sa svojim vršnjacima.
Treće pravilo uključuje pripremu hranljivih obroka u serijama, što olakšava svakodnevno kuvanje i omogućava konzumiranje nutritivno bogate hrane. Na taj način, deca dobijaju dosledne porcije povrća, voća i drugih važnih hranljivih materija.
Konačno, četvrto pravilo je zamenjivanje gaziranih pića vodom i čajem. Ovi napici ne samo da hidriraju, već i pružaju korisne minerale i hranljive materije, dok istovremeno pomažu u kontroli unosa kalorija.
Ovaj pristup ishrani ne samo da osigurava da japanska deca budu zdrava, već ih uči i zdravim navikama za budućnost, čineći ih jednom od najzdravijih populacija na svetu.
Šta vi mislite o ovom japanskom pogledu na zdravlje, da li je u tome trik ili?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com