Praznično raspoloženje uveliko traje, u toku su meseci slavlja, a kad se slavi, dobro se jede i pije. Najčešće se na domaćim novogodišnjim trpezama služe sarma, pečenje, gibanica, ruska salata, neizbežna doboš torta i sitni kolači i, naravno, razna bezalkoholna i alkoholna pića. Praznična hrana je visokokalorična i može teško da padne na želudac, a o lošem uticaju na obim struka može svako sam da se uveri.
Ključ je u umerenosti, ali i znanje da praznik takođe može da se provede sa bogatim menijem, ali sa jelima koja ne prave veliku „štetu”. Postoje jela koja izgledaju svečano kao pomenuta, klasična jela, a mnogo su zdravija. Na primer, jagnjetina sadrži manje masnoće i holesterola i lakše se vari od svinjetine, bogatija je i gvožđem, cinkom i vitaminom Be. Kad se kupuje potrebno je obratiti pažnju na boju masnoće. Što je belja, meso je mlađe.
Ako ne možete bez ruske salate, prilikom njenog spremanja odlučite se za niskokalorični majonez, bez jaja, sa znatno nižim procentom ulja, tj. kalorija (klasični delikates majonez ima 80 odsto ulja).
Prženo, pohovano i grilovano na ćumuru su najmanje zdravi načini pripreme, pa ukoliko možete izaberite kuvana jela, dinstana, pečena u rerni, kesi za pečenje, na papiru za pečenje ili grilovana na električnom roštilju. Sarma jeste naše nacionalno jelo i ne može se klasifikovati kao loša hrana. Naprotiv, jelo je kuvano, znači način pripreme je dijetalni, jedino što u pripremi ne treba preterivati sa masnoćom.
Heljdine kore su mnogo zdravije od klasičnih pšeničnih, a nije velika ni razlika u ceni. Nadev za gibanicu ne mora da bude masan da ne možete bez ubrusa, ne podmazujte pleh već koristite papir za pečenje.
Prilikom spremanja mesa kombinujte ga sa povrćem i sve stavite u kesu za pečenje i potom na pleh pa u rernu.
Salate su najbolje, pa je prilika da pripremite nešto zdravo i ukusno, jer je povrće generalno najhranljivije. Vitamini, minerali i dijetna vlakna su nezamenjivi u pravilnoj ishrani.
(Jasna Vujičić, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com