Od salate bogate raznim povrćem gotovo da nema hranljivijeg obroka. Međutim, novo istraživanje pokazuje da odabir preliva za salatu može biti jednako važan za maksimalan unos važnih hraniljivih sastojaka kao i povrće.
Istraživači su učesnicima dali salate od povrća prelivene različitim tipovima ulja i tako su otkrili da prelivi koji sadrže kanola ulje najbolje promovišu apsorbciju rastvorljivih masti karotenoida. Kanola ulje se dobija od kanadske uljane repice.
Za karotenoide kao što su lutein, likopen, beta-karoten i zeaksantin naširoko se veruje da promovišu dobro zdravlje. Naime, istraživanja su pokazala da oni smanjuju rizik od nekih vrsta raka, bolesti srca i makularne degeneracije oka koja je povezana sa starošću.
Istraživači su zaključili da prelivi koji sadrže kanola ulje, koje predstavlja mononezasićene masti, zahtevaju najmanji unos masti kako bi se obezbedio značajan stepen apsorbcije karotenoida.
Učesnici koji su jeli salate sa polinezasićenim sojinim uljem i maslacem, koji predstavlja zasićene masti, morali su da unesu mnogo više masti kako bi dobili istu količinu hranljivih beneficija.
Nisu sva ulja ista
Smatra se da je ovo istraživanje malo, jer je u njemu učestvovalo samo 29 osoba. Međutim, rezultati su pokazali da kada je u pitanju apsorpcija masti iz rastvorljivih karotenoida, postoji razlika među različitim dijetetskim uljima.
Prethodno istraživanje je pokazalo da osobe koje jedu salate sa prelivima koji ne sadrže masti, skoro da nisu dobijale ništa od raspoloživih karotenoida, sugerišući da su masti iz ishrane neophodne kako bi se apsorbovale hranljive materije iz rastvorljivih masti.
U novoj studiji, istraživači su želeli da ispitaju da li količina i vrsta masti imaju ulogu u unosu hraniljivih materija. Kako bi to uradili, učesnicima istraživanja su dali da pojedu salate sa prelivima koji sadrže oko 20 grama kanola ulja, sojinog ulja ili maslaca.
Tipični komercijalni punomasni prelivi sadrže između 10 i 20 grama masti po obroku, dok niskomasne varijante sadrže oko 3 grama. Unos hranljivih materija je meren analizom uzorka krvi.
Iznenađujuće, salate napravljene sa polizasićenim sojinim uljem najviše su zavisile od količine. Što su učesnici konsumirali više sojinog ulja, to su i apsorbovali više karotenoida.
Prelivi od zasićenih masti takođe su zavisili od količine, ali u manjoj meri.
Sa druge strane, mononezasićeni preliv od kanola ulja je promovisao isti nivo apsorbcije karotenoida kod porcije sa 3 grama kao i kod porcije sa 20 grama masti.
Mononezasićena ulja
Maslinovo ulje i neke vrste komercijalnog sojinog i suncokretovog ulja, kao i ulja od šafranike, takođe predstavljaju dobar izvor mononezasićenih masti.
Istraživači zaključuju da su mononezasićena ulja najbolja za niskomasni izbor preliva za salatu, ako je cilj da se ubrza apsorpcija masti iz rastvorljivih hranljivih materija.
Nutricionista Merion Nesl sa Univerziteta u Njujorku kaže da ovo istraživanje dopunjuje već postojeće dokaze da je uravnotežena ishrana najbolja. "Karotenoidi i druge hranljive materije iz rastvorljivih masti slabo se apsorbuju preko ishrane koja ne sadrži masti. Dakle, ovo istraživanje pruža dokaze kojima se potvrđuje da je najbolje imati ishranu balansiranu mastima, kao i proteinima i ugljenim hodratima", kaže ona.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com