Sporni članak nutricionistkinje Branke Mirković, sa „ukazivanjem na opasnost koja vreba iz pilećeg mesa prepunog hormona i antibiotika“ preneo je i naš portal, ali sada je ispravljen.
U članku se govori o navodnim „štetnim efektima koje konzumacija piletine ima na ljudsko zdravlje, s posebnim akcentom na brojler piletinu“. Nutricionistkinja Branka Mirković, na nekoliko mesta iznela je manipulativne tvrdnje o načinu uzgoja pilića.
Tako navodi da je brojler piletina “puna hormona i antibiotika”, a u članku piše i da se pilići “kljukaju hormonima i antibioticima”, te opisuje „posledice“.
Za to nije iznela nikakve dokaze i njene reči su uznemirile javnost, ali sve su demantovali stručnjaci – o tome u nastavku teksta.
ŠTA SU ČINJENICE?
Tvrdnje o upotrebi hormona i antibiotika prilikom uzgoja brojler pilića, koje u članku iznosi pomenuta nutricionistkinja manipulative su i dezinformativne.
Naime, formulacija da se pilići “kljukaju” hormonima i antibioticima navodi na zaključak o njihovoj nekontrolisanoj upotrebi prilikom uzgoja.
U većini zemalja proizvođači piletine moraju pratiti propisane procedure upotrebe hormona i antibiotika. Upotreba hormona u uzgoju pilića u Srbiji i Bosni i Hercegovini nije dozvoljena, a upotreba antibiotika zakonski je regulisana na način da se obezbedi da je meso koje se nađe na tržištu sigurno.
Nikola Rokvić, stručnjak iz Odeljenja za ispitivanje namirnica životinjskog porijekla u Naučnom institutu za veterinarstvo Srbije, objasnio je 2019. u intervjuu za televiziju Prva da je korišćenje hormona, ali i antibiotika, kao stimulatora rasta zabranjeno u Srbiji.
– Ranije su korišćene male doze i antibiotika i hormona kao stimulatora rasta prilikom odgajanja određenih životinja, međutim to jeste u poslednje vreme zabranjeno i prosto ne sme da se koristi. Svaki proizvod prolazi kroz kontrolu pre samog izlaska na tržište i samim tim nije prosto moguće da se nađe tako neki sastojak u mesu. Da li prilikom uvoza ili prilikom celog procesa proizvodnje kod nas, ukoliko je naša industrija u pitanju, zadužen je određeni veterinarski inspektor, iz tog mesta. U principu, hoću da vam kažem i kada se koriste antibiotici, oni moraju da budu zabeleženi da su se koristili, i naravno ukoliko je neka, sad ne pričamo više o pilićima, nego uopšteno, o stočarstvu i svemu, ukoliko, normalno je da moraju da se koriste antibiotici u nekom momentu ako je životinja bolesna, međutim svaki antibiotik ima svoju karencu, to je period od poslednje terapije koliko dana nestaju te rezidue u mesu, naveo je on.
Raskrinkavanje.ba takođe se obratilo Kancelariji za veterinarstvo Bosne i Hercegovine zbog saznanja na koji način je regulisana upotreba hormona i antibiotika prilikom uzgoja peradi u BiH.
„U Bosni i Hercegovini nije dozvoljena upotreba hormona na životinjama koje se koriste za proizvodnju hrane te su važeći propisi usklađeni sa evropskom legislativom: Odluka o zabrani primjene na životinjama određenih beta agonista te tvari hormonskog i tireostatskog delovanja („Službeni glasnik BiH“, broj 74/10), Odluka o zabrani stavljanja u promet i primjeni goveđeg hormona somatotropina („Službeni glasnik BiH“, 29/12)“, navodi se u odgovoru Kancelarije.
O ANTIBIOTICIMA KOD DOMAĆIH ŽIVOTINJA
Antibiotici su lekovi koji se koriste za lečenje bakterijskih infekcija. Kako se navodi u članku portala Healthline, oni se od 1940-ih daju domaćim životinjama (krave, svinje, perad) kako bi se lečile infekcije ili sprečilo širenje bolesti. Niske doze antibiotika, navodi ovaj izvor, ponegde se dodaju u stočnu hranu za poticanje rasta.
Praksa kojom se reguliše upotreba antibiotika kod brojler pilića različita je od države do države.
U Evropskoj uniji (EU), za razliku od Sjedinjenih Američkih Država (SAD), antibiotici se mogu koristiti samo u slučaju lečenja bolesnih životinja, ne i u preventivne svrhe niti kako bi se pospešio rast. S druge strane, u Indiji nema propisa o kontroli upotrebe antibiotika u peradarskoj industriji niti ograničenja za ostatke antibiotika u piletini.
Ovo ne znači da se ne dešavaju zloupotrebe i tamo gde postoje propisi, te da neće nikada doći do kršenja propisanih mjera u smislu dopuštenih nivoa rezidua ili ostataka u hrani. Ipak, ovakvi slučajevi su retki. Ukoliko se to desi, dosadašnja ispitivanja pokazala su da se ovakvi ostaci mogu naći u jetri životinje, ali i u bubrezima te u grudnim mišićima.
DŽIGERICA NIJE NAJOPASNIJI DEO, NITI SE LEKOVI U NJOJ ZADRŽAVAJU
U člancima je pileća džigerica označena kao najopasniji deo piletine jer ona, kako je objašnjeno, “prerađuje sve te silne antibiotike i hormone”.
Reč je o popularnom verovanju da jetra nije sigurna za konzumaciju budući da prerađuje toksine, ali i lekove, za koje se netačno pretpostavlja da se u njoj zadržavaju. Jetra, pak, ne funkcioniše na takav način.
U članku portala Healthline objašnjeno je sledeće:
Jetra ne skladišti toksine. Umesto toga, njen posao je da preradi toksine i učini ih sigurnim ili ih pretvori u nešto što se može sigurno ukloniti iz tela.
Ukratko, toksini u jetri nisu problem i svakako je ne treba izbegavati iz tog razloga.
U analiziranim člancima pominje se niz navodnih štetnih efekata koji rezidui antibiotika iz hrane mogu imati na ljudsko zdravlje. Kako navodi portal Healthline, nekoliko istraživanja dovelo je u vezu ostatke antibiotika u hrani s nekim ozbiljnim nuspojavama kod ljudi, poput alergija, negativnog uticaja na zdravlje jetre, bubrega te reproduktivnog i imunološkog sistema.
Ipak, navodi se sledeće:
Iako nema dokaza da antibiotici u hrani direktno štete ljudima, većina se slaže da je prekomerna upotreba antibiotika kod životinja koje se koriste za proizvodnju hrane problem. Može pridoneti razvoju i širenju bakterija otpornih na lekove, što predstavlja potencijalni rizik za javno zdravlje.
Preterana upotreba antibiotika kod životinja može dovesti do povećane otpornosti bakterija na ove lekove. Otporne bakterije se sa životinja na ljude mogu preneti na više načina, čime ljudi postaju izloženi infekcijama. Healthline, pak, u analizi navodi da je rizik da se ljudi putem hrane zaraze rezistentnim bakterijama nizak. Nema jasnih dokaza da se ljudi mogu zaraziti rezistentnim bakterijama iz hrane.
Ako su prehrambeni proizvodi pravilno kuhani i ako se poštuju dobre higijenske prakse, rizik je verovatno izuzetno nizak.
Kao što smo naveli, formulacija “kljukanje hormonima” upućuje na zaključak da se životinjama daju opasne količine hormona. Upotreba hormona rasta legalna je i prihvaćena praksa u govedarstvu u SAD-u, ali ne i u uzgoju pilića. U EU na snazi je potpuna zabrana upotrebe hormona rasta kod uzgoja životinja. Ova se zabrana odnosi na domaću proizvodnju, ali i na uvoz iz trećih zemalja.
Neutemeljenim verovanjima da se pilići “pumpaju” hormonima bavio se i Poultry site, stranica specijalizovana za analize o peradarskoj industriji. Kako je navedeno u članku iz 2013. godine, hormoni se ne daju pilićima u SAD-u, no kod njih, kao i kod svih drugih životinja, postoje prirodni nivoi estrogena, progesterona i testosterona.
Kako je navedeno, o rizicima unosa ovih hormona u hrani i dalje se raspravlja i teško je trenutno doći do konačnih odgovora. U članku se apostrofira da ljudi dnevno prirodno proizvode daleko veće količine hormona nego što ih unose hranom.
ZAKLJUČAK
U većini država postoje pravila kojim se reguliše upotreba antibiotika prilikom uzgoja peradi. U Srbiji, BiH, u EU, SAD-u, te nizu drugih zemalja postoje zakonski propisi koji osiguravaju da se antibiotici koriste na način koji je siguran za potrošače. Kad je reč o hormonima, oni se ne koriste u uzgoju peradi kod nas i u EU, mada je njihova upotreba dozvoljena u nekim zemljama.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com