Divlje šljive su nekad bile mnogo više od ukrasa i ukusa: tretirane su kao riznica lekovitih svojstava.
Ako ste odrasli okruženi zelenilom, u detinjstvu ste sigurno, ako ništa drugo, barem jednom probali dženarike.
Reč je o plodovima koji često rastu uz put, lako su dostupni, a zbog slatkastog kiselkastog ukusa, jednom kad ih probate, teško da ćete se tako lako zaustaviti.
Dženarike su nekad bile zaštitni znak naših sela i nalazile su se u dvorištima kao njihov najlepši ukras, jer cvetaju među prvima i predstavljaju prave vesnike proleća.
Prepune minerala i vitamina, poput magnezijuma, kalijuma i vitamina C, dženarike su odličan dodatak jelovniku. Sadrže polifenole, koji pružaju zaštitu protiv dijabetesa i srčanih oboljenja, obiluju gvožđem i natrijumom koji su neophodni za hidrataciju i funkciju mišića.
Divlje šljive su nekad bile mnogo više od ukrasa i ukusa: tretirane su kao riznica lekovitih svojstava. Njen cvet je bio ključni sastojak u lekovima dr Edvarda Baha, namenjenim ublažavanju ekstremnog mentalnog stresa. Čak i danas, ovi cvetovi se destilišu u biljne suplemente, što ukazuje na njihov terapeutski potencijal. Iako su dokazi uglavnom anegdotski, uloga dženarike u tradicionalnoj medicini je neosporna, nudeći prirodnu alternativu za one koji traže olakšanje od raznih bolesti.
Plodovi dženarike, odnosno divlje šljive mogu biti žuti, crveni ili kombinacija te dve boje, imaju košticu, sočno meso i čvrstu kožicu. Iako ih mnogi zbog prideva „divlja“ zaobilaze, ova sitna šljiva zapravo je prilično zdrava i od nje se mogu napraviti, na primer, sok i džem, a može se ubaciti i u kolače, one najjednostavnije biskvitaste ili kakvu dobru pitu, kao i u jutarnji smuti.
Potrebno je samo pustiti je da dovoljno dozri, postane mekana i sočna, jer će takva biti i slađa, a zatim je koristiti onako kako biste koristili i običnu šljivu.
Dva u jedan: I sok i džem od dženarike
Sok od divlje šljive možete napraviti tako što plodove prvo dobro operete (posebno ako ste ih ubrali uz put), odvojite kilogram i pripremite otprilike 200 grama šećera. Naravno, količine šećera i druge dodatke poput vanile uvek možete prilagoditi svom ukusu, ali nemojte preterivati s dodavanjem limuna jer su ovi plodovi već dovoljno kiselkasti sami po sebi.
Plodove ubacite u lonac, dodajte vode tek toliko da ih prekrije i kuvajte 20-ak minuta ili dok plodovi ne omekšaju. Maknite s vatre, pustite da se sve zajedno ohladi i procedite pa proceđeni sok ponovo vratite na vatru i dodajte šećer. Kuvajte dok ne dobijete sirup i spremite ga u sterilizovane boce. Deo koji ste procedili takođe možete vratiti u drugi lonac pa ga kuvati dok ne dobijete gusti, kremasti džem. Zatim sve zajedno možete propasirati ili ostaviti u komadićima.
(Espreso/zadovoljna)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com