Zapaljenski proces je zdrava reakcija tela na bolest, ali kada se upala otrgne kontroli i postane hronična, može dovesti do niza zdravstvenih problema – od autoimunih oboljenja do raka.
Ishrana sa mnogo zasićenih masti i šećera, dokazano je, doprinosi nastanku različitih upala, pa pacijenti koji imaju dijagnozu nekog autoimunog oboljenja, često dobijaju preporuku lekar da pažljivije biraju namirnice i da prednost daju namirnicama koje sadrže male količine šećera i masti.
Najčešća autoimuna oboljenja su bolesti štitaste žlezde, reumatoidni artritis, sistemski lupus, bolesti organa za varenje (Kronova bolest i sindrom nervoznih creva), dijabetes, multipla skleroza, psorijaza, Hašimoto sindrom…
Postoje i namirnice koje smanjuju upalne procese i baš o njima je američki časopis „Tajm” nedavno posvetio posebno izdanje, naširoko opisujući čak 100 namirnica za koje se tvrdi da popravljaju zdravlje. Evo sedam glavnih vedeta sa ovog spiska.
Paprike
Kako ih jesti: iseckajte svežu paprike i jedite je sa humusom, namazom od leblebija ili pripremljene sa malo vinskog sirćeta, soli i bibera.
Zašto su dobre: paprike, posebno one crvene boje bogate su antioksidansima, a ne sadrže skrob. Slično kao zelene ljute papričice, i crvene babure sadrže kapsaicin koji smanjuje upale i ublažava bolove. Setite se popularnih flastera koji se zalepe na bolno mesto, a sadrže kapsaicin i u kratkom roku bar malo olakšaju reumu i išijas.
Kruške
Kako ih jesti: narežite kruške i dodajte u salatu sa orasima i mladim sirom.
Zašto su dobre: Ako bolujete od artritisa ili dijabetesa, ishrana bogata vlaknima, a kruške su baš takve, prirodan je način da se borite protiv bolesti. Vlakna u voću i povrću pomažu rad creva, a održavaju vas i sitim, što je korisno ako ste dobili od lekara savet da pazite na težinu i višak kilograma.
Skuša
Kako je pripremati: pecite u rerni filete skuše uz mnogo zeleniša, maslinovog ulja i limuna.
Zašto je dobra: prava kombinacija masti u ovoj mediteranskoj ribi pomaže u prevenciji bolesti srca i krvnih sudova, kao i Alchajmerovoj bolesti. Takođe je odličan izvor vitamina B12 i De, koji doprinosi jačini kostiju i hrskavice, kao i jačanju imuniteta.
Spanać
Kako ga jesti: Najlakše, a najbolje je napravite salatu od svežeg spanaća sa namirnicama koje imaju visok sadržaj masti, na primer sa dve tri kriške avokada, jer se tako iskoristi ono najbolje u njemu. Od spanaća pripremljenog na brašnu sa puno mleka, nema velike vajde za zdravlje, tada prestaje da bude moćna hrana.
Zašto je dobar: sadrži velike količine vitamina E, koji štiti telo od molekula koji izazivaju upale, takozvanih citokina. Zapamtite tamnozeleno povrće garantuje bogatstvo hranljivih sastojaka.
Crni čaj
Kako ga piti:definitivno ne spada u napitke koje pijete naveliko kada vas trese groznica ili boli želudac, ali je za zdravlje korisno da se naviknete na svakodnevno pijuckanje ovog čaja. I sam za sebe ima odličan ukus, a možete mu dodati malo mleka i meda ili sok od limuna i nara.
Zašto je dobar: redovno i umerenom upotrebom pomaže da arterije ostanu otvorene, jer sadrži antioksidanse za koje se zna da štite ćelije od upalnih procesa i oštećenja.
Heljda
Kako je jesti: zaboravili smo koliko su naši preci nekada jeli hleb i kašu od ove žitarice. Vratite joj poverenje. Od heljdinog brašna mogu se praviti ukusna peciva, dodaci za supu, a ako je kupujete u zrnu koristite je umesto pirinča.
Zašto je dobra: sve žitarice, a posebno heljda smanjuje nivo markera u krvi, čuvenog Ce reaktivnog proteina, koji je visok svaki put kada imamo bilo koju upalu u organizmu. Heljda nema gluten, pa je važna u ishrani osoba koje imaju celijakiju ili koje su preosetljive na gluten.
Koščice nara
Kako ih jesti: lakše je naravno kupiti u prodavnici pakovano seme, ali ne mari – probajte prvo sa celim narom, tako što ćete ga preseći na pola i kašičicom sastrugati koščice i dodati u salate.
Zašto su dobre: koščice su prebogate antioksidansima koji snižavaju holesterol i visok krvni pritisak. Nutricionisti smatraju da je u naru najdragocenija supstanca koja se zove punikalagin koja deluje protivupalno na mnoge procese, a posebno na one koji smanjuju aktivnost mozga.
(„Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com