Zbog izuzetne lekovitosti slačice, koja je u osnovi ovog popularnog namaza, i korišćenje senfa često se preporučuje u medicinske svrhe. Domaći senf, pripremljen od prirodnih sastojaka, bez upotrebe veštačkih boja, aroma i konzervanasa delotvoran je koliko i sama slačica. Ima snažno antibakterijsko dejstvo, pikantan ukus, pa se koristi kao dodatak raznim slanim jelima, prenose mediji.
Prvi recepti za spravljanje senfa datiraju još iz rimskog doba. Pravi se od vinskog sirćeta, šećera i začina. Bogat je fosforom, magnezijumom, gvožđem, selenom, natrijumom, vitaminom A i proteinima.
Osim u ishrani, senf je lako dostupna namirnica koja nam može pomoći kod nekih oboljenja i tegoba.
U sezonama gripa i prehlada, često nam se desi da promuknemo. Tada nam olakšanje može doneti jednostavan prirodan recept: senf, sok od pola limuna, kašičica soli, kašičica meda. Sve se kuva u pola šolje vode oko 10 minuta, pa kada se ohladi, grgolja u grlu po gutljaj-dva dok se sve ne potroši.
Senf pomaže i kod opekotina i drugih oštećenja kože. Kada se desi da izgorimo na suncu, namažemo taj deo kože senfom i on će doprineti bržem oporavku i sprečiti nastanak plikova.
Kada nam se nakon treniranja upale mišići, možemo ih namazati senfom, jer je on odličan za opuštanje muskulature. U te svrhe može se napraviti i kupka od senfa, kašičice morske soli i vrele vode. Slična kupka, u manjoj količini izvrsna je za opuštanje i odmor umornih nogu i stopala.
Ne treba zanemariti ni sve više istraživanja koja ukazuju na antikancerogena dejstva senfa, naročito na maligna oboljenja digestivnog trakta. Za sve to zaslužna je, naravno, slačica.
Napomenimo i to da je senf pogodan dodatak jelima u dijetalnoj ishrani, jer se u 100 grama senfa nalazi svega oko 75 kalorija. Ipak, sa ovim namazom ne treba ni preterivati zbog visokog sadržaja natrijuma, pošto može izazvati poremaćaj krvnog pritiska.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com