Kod nas ova biljka nije toliko poznata, većinom raste u vrtovima kao ukrasna biljka, a najveći deo dolazi do nas iz inostranstva.
Japanska jabuka šire je poznat naziv za biljku kaki koja je poreklom iz Azije, a u prirodi je se može naći u Japanu, Burmi i Kini. U Evropu je došla oko 15–tog veka, a danas se uzgaja u toplijim predelima širom celoga sveta.
Japanska jabuka je listopadno drvo sa plodovima od žute do crvene boje koji zreli imaju prijatan i sladak ukus sličan marelici. Plodovi se beru kasno u jesen i danas postoji desetak različitih podvrsta kakija koje se razlikuju oblikom, bojom, ukusom i veličinom ploda.
Sam plod je voće s nižom količinom kalorija, ali velikim udelom ugljenih hidrata važnih za probavu. Od minerala sadrži kalijum, kalcijum, magnezijum i fosfor, bogat je vitaminima C, B, A i E i aminokiselinama kao što su lizin, triptofan, alanin i druge.
Kaki je lekovito voće
Svež plod i njegov sok su izuzetno lekoviti kod probavnih problema kao što su zatvor, upala creva, hemoroidi i raznih bolesti želuca kao što su loša probava i gastroenteritis.
Osim za probavne smetnje, kaki je koristan i kod ublažavanja visokog pritiska, bolesti jetre i žuči, jačanja imuniteta i bolesti nerava zbog svog umirujućeg delovanja.
Osušeni zreo plod kakija pomaže kod bronhitisa i suvog kašlja ako se uzima smleven u prašak
Plod kakija se može iskoristiti u lekovite svrhe i na drugi način osim kao sveži plod ili njegov sok. Oljušten plod japanske jabuke ostavljen na suncu i preko noći poprimiće spolja belu boju i na taj način poprimiti nova lekovita svojstva.
Tada može poslužiti u borbi protiv raznih parazita u crevima, za lečenje kašlja i visokih telesnih temperatura, a i kao sredstvo za zaustavljanje krvarenja.
Plod japanske jabuke se može iskoristiti i za pečenje vrlo aromatične rakije. Sasušeni plodovi su dobre zimske namirnice velike nutritivne vrednosti, a čak se i njegovo seme može iskoristiti kao zamena za kafu ako se proprži i samelje kao što se to čini sa zrncima kafe.
Čak i list japanske jabuke se može iskoristiti zbog svojih svojstva koja potpomažu stezanje tkiva, a sasušena kora može poslužiti kao zaslađivač raznim jelima ili pićima.
Za njega nalazimo i primenu u kozmetici jer se od unutrašnjeg tkiva ploda može pripremiti odlična maska za lice koja čisti i osvežava kožu. U kuvanju se najčešće koristi kao sastojak za razne kolače, kremove i dezerte.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com