U ovo doba godine šljivu bi trebalo jesti svežu jer sadrži vitamine C, B6, B2, B3, K, magnezijum, gvožđe, kalcijum i čak 240 miligrama na 100 grama kalijuma.
Ako svakoga dana pojedete 12 šljiva, u toku dva meseca znatno ćete spustiti nivo lošeg holesterola u krvi, tvrde naučnici. Pored toga, ojačaćete kosti i smanjiti rizik obolevanja od raka debelog creva.
Antioksidansi iz šljiva uništavaju slobodne radikale koji mogu da dovedu do oksidacije holesterola, koja znatno povećava rizik od moždanog udara ili visokog holesterola.
Šljiva protiv zatvora
Šljiva obiluje i vlaknima i zato je nezaobilazan izbor u slučaju otežanog pražnjenja i zatvora. Dihidroksi-fenil izatin je jedan od sastojaka šljive, zbog kojeg, između ostalih, ovo voće ima laksativni učinak.
Ima podataka koji ukazuju da 100 grama šljiva dnevno u periodu od tri meseca znatno poveća markere u krvi koji pokazuju povećanje gustoće kostiju.
Nizak glikemijski indeks
Šljive imaju nizak glikemijski indeks, što znači da mogu da pomognu u kontroli nivoa šećera u krvi i tako smanje rizik od dijabetesa tipa 2. One mogu da smanje i nivo triglicerida i glukoze u krvi, pokazala su istraživanja, a za to je zaslužan lutein. Takođe, flavonoidi u šljivama smanjuju rizik od otpornosti na insulin, a pozitivno utiču i na insulinsku osetljivost.
Šljive su bogate i bakrom. Taj mineral u ljudskom organizmu odgovoran je za stvaranje vezivnih proteina tkiva – kolagena i elastina. Stoga se može reći da je šljiva važna ne samo za jačanje kostiju, već i zidova krvnih sudova, mišićnih vlakana i kože.
U ovo doba godine šljivu bi trebalo jesti svežu jer sadrži vitamine C, B6, B2, B3, K, magnezijum, gvožđe, kalcijum i čak 240 miligrama na 100 grama kalijuma. Kalijum u šljivama ima dobar uticaj na krvni pritisak, kao i na zdravlje srca. Ovaj mineral odgovoran je da ne dođe do zgušnjavanja trombocita, proces koji je uzrok za aterosklerozu i druge bolesti srca.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com