Za zdrav način života i održavanje optimalne težine često se pominje pojam uravnotežena ishrana. Pod uravnoteženom ishranom podrazumevamo pravilnu ishranu, sa više manjih obroka tokom dana, kada se raznovrsnom hranom unose u organizam sve potrebne materije. Našem organizmu je potrebno oko 40 hranljivih materija koje služe za rast, obnavljanje tkiva i svakodnevnu energiju.
Navešćemo najznačajnije sastojke potrebne svakom organizmu.
Voda je neophodna za život i ona čini najveći deo našeg tela. Voda je sastavni deo limfe i krvi, a pomoću nje se potrebne materije dopremaju do svih naših ćelija. Pomoću vode se nepotrebne suvišne i štetne materije izbacuju iz organizma.
Belančevine utiču na rast i obnavljanje tkiva. Pored toga, pomažu u stvaranju antitela, hormona i enzima koji su neophodni za odvijanje svih procesa u ogranizmu. Izvor belančevina je sledeća hrana: meso, riba, mleko, mlečni proizvodi, živinsko meso, jaja, orasi, mahunarke…
Masti štite naše unutrašnje organe, čuvaju nas od hladnoće, daju nam neophodnu energiju i pomažu u resorpciji nekih vitamina. Razlikujemo zasićene, nezasićene i višestruko nezasićene masti.
Zasićene masti se nalaze u mesu, mleku i mlečnim proizvodima.
Jednostruko nezasićene masti nalaze se u maslinama, maslinovom ulju i kikirikiju. Višestruko nezasićene masti nalaze se u: kukuruzu, suncokretu, soji, kao i u kukuruznom i suncokretovom ulju.
Ugljeni hidrati su pored masti glavni izvor energije za naš organizam.
U proste ugljene hidrate spada šećer, a u složene ugljene hidrate skrob. Skroba najviše ima u hlebu i krompiru.
Vitamini i minerali su nam potrebni u veoma malim količinama, pa se zato i nazivaju mikrohranljive materije. Vitamini i minerali služe organizmu za normalan rast i život, a štite nas od mnogih bolesti.
Prehrambena vlakna spadaju u nesvarljive delove biljnih namirnica. Biljna vlakna povoljno deluju na organe za varenje, krvne sudove i srce.
Zaključak
Organizmu su potrebne sve nabrojane materije, a nauka je ustanovila kolike su dnevno preporučene doze svake od hranljivih materija.
Ukoliko se neki od potrebnih sastojaka nedovoljno unosi u organizam, onda se narušava zdravlje, pa je organizam podložan infekcijama i raznim bolestima.
Savremenom brzom hranom (u razvijenim zemljama) u organizam se unosi više nego što je potrebno: masti, belančevina, holesterola, šećera i soli. Takva ishrana dovodi do gojaznosti i narušavanja zdravlja. Gojaznost je postala bolest savremenog čovečanstva i najizraženija je u Americi, a postepeno se širi i na druge razvijene zemlje.
Iz navedenog se može zaključiti koliko je važna uravnotežena ishrana, Unošenjem u organizam svih važnih sastojaka u potrebnim količinama stvaraju se preduslovi za zdrav život i sprečava se gojaznost.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com