Neke osobe zbog brzog ritma života i lošeg rasporeda zaborave kad su poslednji put jeli, drugi preskaču obroke zbog tkzv. ‘povremenog posta’, a neki sebe kažnjavaju zarad linije. U svakom slučaju – telo trpi posledice.
Zbog preskakanja obroka i ne konzumiranja dovoljno hrane tokom dana može nam se zavrteti u glavi. Možemo osećati vrtoglavicu, manjak energije, ili čak da padnemo u nesvest.
„To je zbog pada glukoze u krvi,“ kaže stručnjak za ishranu i autorka knjige ‘Eating in Color,’ Franses Largeman-Roth.
„Kad ne nahranimo mozak, telo može da dobiije signale da prestane sa svojim uobičajenim funkcijama zbog čega, ako ćete isprobati povremeni post, morate biti sigurni da to radite ispravno – po zadatom rasporedu – a kad jedete, da nadoknađujete hranu s kojom ćete izdržati do kraja posta.
Nutricionista i autorka knjige „Dijeta detoks“ Brouk Alpert kaže da preskakanje obroka na pravi način, koje se naziva i povremeni post, može da ima brojne zdravstvene koristi, kao što je npr. gubitak kilograma i naglašava:
„Preskakanje obroka da biste se lišili neke neprijatnosti ili pak kaznili – ili samo zato što ste previše zauzeti – razlikuje se od posta i negativno utiče na telo.
Prejedate se kod sledećeg obroka
„Kad preskačemo obroke, kasnije ćemo tokom dana biti skloni prejedanju“, objašnjava nutricionista Bonie Taub-Diks, osnivačica portala BetterThanDieting.com i autorka knjige ‘Read it Before You’.
„Ako podelite obroke na više manjih dnevno, telo će moći efikasnije da iskoristi hranjive materije. Gledajte na telo kao na prerađivača hrane: ako postepeno dodajete hranu, dobro će raditi svoj posao, ali ako ugurate tone hrane odjednom nakon što preskočite obrok – neće biti efikasno „, objasnila je.
„Kako biste pomogli telu da pravilno funkcioniše, jedite barem tri uravnotežena obroka dnevno – i konzumirajte zdravi napitak kad ste gladni između obroka“, savetuje Taub-Diks.
Ona ističe da je najvažnije jesti po svom unutrašnjem osećaju, a ne po satu. A kad počnemo da osećamo da se ni na šta ne možemo koncentrisati, vreme je da pojedemo nešto hranjivo.
Neraspoloženi ste
Kad uporno preskačete obroke, šećer u krvi opada što može da utiče na raspoloženje.
„Glukoza je gorivo za mozak, a kad je nedostaje, možemo biti jako loše raspoloženi“, kaže Largeman-Roth. To je razlog zašto, ako preskačete obroke, ne treba kod sledećeg pojesti bilo šta, već nešto zdravo – jer su oni koji imaju nizak šećer u krvi skloni masnoj ili slatkoj hrani, s obzirom na to da telo počinje da žudio za takvim namirnicama“, kaže nutricionista.
Ne možete da održite izgubljene kilograme
Ukoliko mislite da je preskakanje obroka pametan način za održavanje gubitka kilograma, dobro razmislite. Prirodno ćete konzumirati manje kalorija, ali verovatno i želeti pogrešne stvari, te grickati nezdravu hranu, što može dovesti do opasnog jo-jo efekta dijete.
S obzirom na to da je vreme obroka postalo nepredvidivo, telo će zadržati sve što može i neće efikasno sagorevati kalorije . Isto tako, može proizvesti i manje leptina – hormona koji smanjuje apetit – pa će nam biti teže prepoznati kad smo siti“, dodaje.
Saveti za bolju organizaciju:
Naravno, obrok možete da preskočite s vremena na vreme, ali ako to ne činite dosledno, može negativno da utiče na zdravlje i dovede do nedostataka važnih materija u telu.
Takođe, nećete moći ništa dobro da radite jer ćete biti usredsređeni na hranu.
Planirajte obroke, ali ne morate pripremiti hranu za celu nedelju odjednom. Pripremite hranjivi doručak noć pre, tako da imate za sledeće jutro.
Ako kuvate velik lonac supe za večeru, spakujte u posudu za ručak.
Imajte na umu da su mnoge zamene za obrok napravljene s puno šećera i nemaju dovoljno belančevina ili vlakana, pa ih kombinujte sa zdravim zalogajem – ponesite bananu, prirodni kikiriki maslac ili štapić od celera s humusom.
Važno:
Cilj je konzumirati između 325 do 400 kalorija, 15 do 25 grama proteina, pet grama vlakana i 10 do 13 grama zdravih nezasićenih masti pri svakom obroku“, piše Prevention.com.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com