Stručnjaci za ishranu smatraju da šećeri ne bi trebali da čine više od 5 odsto ukupne dnevno potrebne energije. Nije reč samo o šećeru uz čaj ili kafu, već i o onom u raznim vrstama „zdrave hrane“ (musli, voćni jogurt, različiti zdravi slatkiši itd.) pa unos jedne takve namirnice možda može zadovoljiti celodnevnu potrebu organizma.
Ali nije u pitanju isključivo čist, beli ili žuti, šećer. Osim saharoze, tu su i glukoza, fruktoza, maltoza, kukuruzni sirup, hidrolizovani skrob, invertovani šećerni sirup i melasa. Sve su to vrste šećera koje se na različite načine upotrebaljavaju u proizvodnji hrane koju svakodnevno konzumiramo.
Prema starosnoj dobi čoveka, tabela dnevnih vrednosti unosa šećera treba da izgleda ovako:
– Odrasli: ne više od 30 grama (7 kockica) šećera.
– Deca između 7 i 10 godina: ne više od 24 grama (6 kockica) šećera.
– Deca između 4 i 6 godina: ne više od 19 grama (5 kockica) šećera.
– Za decu mlađu od 4 godine ne postoje definisane vrednosti, ali se preporučuje izbegavanje zaslađenih pića i hrane u koju je dodat šećer.
Ove količine odnose se na slobodne šećere, dakle one koji se hrani dodaju u procesu proizvodnje, kao i na šećere prisutne u medu, sirupima i voćnim sokovima.
Šećeri koji se nalaze u mleku, voću i povrću ne smatraju se slobodim šećerima i na njihov unos nije neophodno obraćati posebnu pažnju. Ovi šećeri su, međutim, uračunati u ukupne količine šećera navedene na deklaracijama proizvoda koji ih sadrže.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com