Šta nauka kaže?
Jaja se mogu naći na skoro svakoj listi zdrave hrane: puna su belančevina, vitamina, minerala i zdravih masti. Međutim, mnogi nutricionisti smatraju da velike količine jaja ne samo da nisu korisne za telo, već mu mogu naneti i ozbiljnu štetu. Da li je to tačno i u kojim količinama vredi jesti jaja kako bismo od njih imali samo koristi, otrivamo u nastavku.
Za početak vredi napomenuti prednosti proizvoda. Jaja su skladište hranljivih sastojaka. Belance daje telu potrebne aminokiseline, kojima se ne mogu pohvaliti svi proizvodi. Žumance je izvor vitamina A, D, E, K (koji se savršeno apsorbuju zahvaljujući mastima) i praktično kompletan set vitamina B.
Žumance je bogato antioksidantima – supstancama koje se bore protiv slobodnih radikala, štiteći telo od oštećenja, usporavajući upalne reakcije, pomažući u suočavanju sa spoljnim znacima starenja i poboljšavajući stanje kose, kože i noktiju. Pored toga, jaja sadrže minerale koji jačaju kosti i zglobove i podstiču proizvodnju kolagena.
Jaja su takođe odličan proizvod za dijetetsku ishranu: ne samo da pružaju telu sve što mu je potrebno, već i dugo vremena suzbijaju osećaj gladi, smanjujući tako verovatnoću prejedanja. Studija iz 2013. godine objavljena u European Journal of Nutrition potvrdila je da jesti jaja za doručak (bilo da se radi o kajgani, prženim jajima ili poširanim jajima) smanjilo je rizik od prejedanja za 30%.
Međutim, kada se konzumiraju u velikim količinama, jaja mogu naštetiti telu, tačnije, kardiovaskularnom sistemu. Činjenica je da uz korisne omega-3 kiseline jaja sadrže lipoproteine male gustine (loš holesterol).
Jedno srednje jaje sadrži oko 180 mg LDL, dok je dnevna dozvoljena količina 300 mg. Dakle, osim ako ne želite da imate problema sa srcem, ne treba jesti više od jednog jajeta svaki dan. Naravno, ponekad možete da jedete i 2 i 3 jaja odjednom, u tome neće biti ništa kritično, ali ovo ne treba da postane vaša svakodnevna navika.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com