U 2017. godini vrednost svetskog tržišta organske proizvodnje iznosila je 90 milijardi evra, dok je vrednost evropskog tržišta bila oko 37 milijardi. Prodaja organske hrane raste, a upravo održan okrugli sto pokušao je da odgovori na pitanje da li je reč o hrani koja je zaista zdravija ili je to još jedan od modernih mitova.
Iako je cena organskih proizvoda veća od cene tradicionalnih poljoprirvednih proizvoda, eksperti u ovoj oblasti opisuju je kao najbrže rastući prehrambeni sektor u svetu. Kažu, naučno je dokazano da organska hrana povoljno utiče na naše zdravlje.
„Svakako nije mit, taj mit se razotkriva i postoji mnogo studija koje su urađene sa eminentnm ustanovama u svetu. Ta hrana je pre svega bezbednija, hrana koja nije opterećena ostacima štetnih materija“, kaže Snežana Oljača sa Poljoprivrednog fakulteta.
Na farmi organskog mleka u Čurugu, jedinoj takvoj u Srbiji, sami proizvode čak i ono što je potrebno za ishranu goveda. Jovan Popović, izvršni direktor proizvodnje na toj farmi kaže da bi širenjem svesti o značaju organske ishrane, njihovo mleko moglo da se nađe na svakoj trpezi.
„Širenje takve ideje, ideje o takvom principu poslovanja među proizvođačima moglo bi ih podstaći da proizvode organski i to može uticati da cena bude niža. U svakom slučaju, poslednji je čas da počnemo sa promenom ritma, sa okretanjem lista i da shvatimo da je zdravstveno bezbedna hrana ono što je primarno“, kaže Popović.
Svest o neophodnosti zdrave ishrane postoji, ali organski proizvodi nisu pristupačnio prosečnom džepu, često su i dvostruko skuplji.
U Srbiji, proizvodnjom – zdravstveno bezbedne ili organske hrane, bavi se oko šest hiljada proizvođača.
(Marija Komazec, N1)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com