Veliki broj ljudi u svetu i veliki broj poznatih ličnosti hrani se veganskom hranom, a mnogi se pitaju da li ova „samo biljna ishrana“ može biti pravi izbor za njih. Pre nego što napravite skok u veganski način života, navešćemo nekoliko važnih stvari koje treba da znate i razmotrite.
Razmišljate li o tome da postanete vegan?
Veganizam je najstroži oblik vegetarijanstva. Da biste bili pravi vegan, morate se odreći svih vrsta životinjskog i živinskog mesa, ribe i proizvoda životinjskog porekla – čak ni jaja ni mlečni proizvodi nisu dozvoljeni.
Drugi vidovi vegetarijanstva, kao što je peskatarianizam (pescatarianism), zabranjuje meso i živinu, ali dopušta plodove mora, i lakto-vegetarijanstvo, koje dozvoljava mlečne proizvode i jaja – može biti lakši način za prelazak sa ishrane mesom na onu sa više biljne hrana. Omogućavanje ribe ili mesa određenih životinja može takođe pomoći da se osigura unos hranljivih materija koje su potrebne našem organizmu.
Veganska dijeta može biti zdrava; međutim, vegani treba da posvete pažnju zadovoljavanju potreba za proteinima, kalcijumom, gvožđem i vitaminom B12. Vitamin B12 uglavnom se nalazi u hrani životinjskog porekla, pa je važno uzeti dodatak ili potražiti hranu obogaćenu vitaminom B12 (neke vrste bademovog mleka, sojino mleko, žitarice i hranljivi kvasci su obogaćeni B12). Neadekvatne količine vitamina B12 mogu dovesti do stanja zvanog megaloblastna anemija, što dovodi do slabljenja organizma, ali i gubitka memorije i dezorijentacije. Zbog potencijalnih nedostataka u ishrani koji mogu biti rezultat stroge dijetalne ishrane, preporučujemo da se svako ko reši da se bavi veganizmom prvo konsultuje sa stručnim dijetetičarom. On će mu preporučiti kako da nadoknadi nutrijente i vitamine.
Ishrana u restoranima može biti problem za vegane. Ako živite u većim gradovima, pronalaženje veganskih restorana (i mesta koja služe ukusna veganska jela) obično nije problem. Ali u manjim mestima teško da ćete naći adekvatnu vegansku hranu, a iako je nađete, neće biti neki izbor kvalitetnih jela. U takvim sličajevima moraćete sami da spremate obroke kod kuće ako želite da ostanete verni svom planu ishrane.
Veganizam nije nužno zdrav. Ne pretpostavljajte da je veganizam uvek i potpuno zdrav. Nedavna studija pokazuje da nisu sve veganske dijete jednake. Na primer, ako eliminišete hranu zasnovanu na životinjama i oslanjate se na rafinisana zrna, čips, kolačiće, šećerne sokove, pomfrit i druge hranljive materije, možete ugroziti svoje zdravlje. Studija je pokazala da osobe koje se hrane prerađenom industrijskom veganskom hranom u proseku za 32 procenta imaju veće šanse za dijagnozu srčanih oboljenja od osoba koje su usvojile zdraviju vegansku hranu (hrana bogata: zdravim uljima, pasuljem, mahunarkama, orašastim proizvodima, integralnim žitaricama, voćem i povrćem).
Zaključak
Veganska ishrana može biti jedan od najzdravijih načina ishrane, ali samo ako uključuje širok spektar hrane bogate hranljivim materijama biljnog porekla.
Usvajanje veganskog načina života koji ispunjava sve vaše nutritivne potrebe – zahteva potpunu posvećenost i znanje.
Ako niste spremni da napravite potpuni iskorak ka biljnoj hrani, ipak možete organizovati sebi veoma zdravu ishranu. Uključite više: povrća, voća, celovitih zrna, orašastih proizvoda, biljnih neprerađenih ulja (poput maslinovog ulja) i niskoproteinske hrane (biljna hrana i riba) i smanjite upotrebu prerađenog i crvenog mesa.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com