Više puta u različitim studijama navedene su prednosti ali i mane vegetarijanske ishrane. Mnogi vegetarijansku ishranu smatraju neadekvatnom za ljudski organizam pa su kritički nastojeni prema njoj.
Činjenice govore da je vegetarijanska ishrana zdrava i to za ljude svih uzrasta. Takođe, i samo odgajanje i proizvodnja vegetarijanskih proizvoda čistije je i zdravije za životnu okolinu, o čemu se danas u svetu sve više i više vodi računa (prvenstveno u razvijenim zemljama).
Istraživanje pokazuje da vegetarijanci generalno imaju niži rizik od gojaznosti i holesterola kao i od bolesti poput dijabetesa, srčanih oboljenja i nekih vrsta raka. Ovo naročito važi za vegetarijance koji osim mesa i ribe ne jedu ni životinjske ni mlečne proizvode.
Što se proizvodnje vegetarijanske hrane tiče, ona zahteva mnogo manje resursa (zemljište, vodu, đubrivo) nego što zahtevaju standardni proizvodi namenjeni ishrani.
Dokazi su mnogobrojni i bez obzira na kritike ne mogu se izbeći. Najčešće kritike vegetarijanske ishrane namenjeni su deci, ali svi dokazi upućuju na to da je u pitanju samo zabluda, ako se vegetarijanska ishrana pravilno primenjuje.
Mnogima je nelogično da je takva ishrana sastavni deo dečijih i tinejdžerskih obroka, ali dokazi upućuju na mnogo ređe slučajeve gojaznosti upravo kod dece sa vegeterijanskom ishranom. Deca sa većim unosom voća i povrća a manjom količinom soli i šećera – imaju, kao i odrasli sa takvom ishranom, manje rizike za mnoge ozbiljne bolesti.
Međitim, i kod vegetarijanske ishrane važna je razvrsnost u obrocima, jer ni jedan jednolični obroka ne sadrži sve neophodne hranljive sastojke.
Jedino što nedostaje vegetarijanskoj ishrani jeste vitamin B-12, koji se nalazi samo u proizvodima životinjskog porekla.
Doskora je postojala zabluda da vegeterijanska ishrana nema dovoljno proteina, kalcijuma i gvožđa, što je u stvari samo zabluda. Takođe se smatralo da je vegetarijanksa hrana teško dostupna i skupa, što takođe nije tačno jer namirnice ne moraju da budu organskog porekla i sveže da bi se smatrale vegetarijanskim, već hrana može da bude iz konzerve ili zamrnuta.
Potencionalne zdravstvene koristi od vegetarijanske ishrane zaista su neosporne, a možda je najbolji način za zamenu uobičajne ishrane vegetarijanskom – savet nutricioniste. Ako poslušate nutricionistu, onda možete i vegetarijanskom ishranom da unesete dovoljno hranljivih i zdravih materija a da to ne povećava gojaznost. Ostaje samo pitanje da li imate želju za promenom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com