Kada sunce upeče, mnogi se rashlađuju tako što piju ledenu vodu, misleći da će na taj način najbolje moći da rashlade organizam. Međutim, stručnjaci tvrde da je ta navika pogrešna. Primarijus dr Gordana Peković, internista- nefrolog, pojašnjava da je najbolje konzumirati vodu sobne temperature, jer preterano hladna voda za piće tokom obroka i neposredno nakon jela usporava apsorpciju masti iz hrane. Topla voda pomaže da se masti iz hrane lakše svare, a s druge strane redukuje rizik od povećane koagulabilnosti krvi.
– Dokazano je da hladna voda za piće nije tako dobra za hidrataciju organizma kao što je to voda na sobnoj temperaturi. Teoretski se to objašnjava tako što hladna voda može, preko krvnih sudova koji snabdevaju digestivni trakt, da izazove pojačanu peristaltiku pa i grčeve, a samim tim i da uspori proces apsorpcije u crevima. Hladna voda može da prija organizmu trenutno, međutim, neretko dolazi do upale glasnih žica i prehlade – naglašava dr Peković.
Voda je neophodna ne samo za dobro zdravlje nego i za funkcionisanje svih sistema u našem organizmu. Ali, najčešće postoji dilema koliko vode zapravo treba da pijemo dnevno? Lekari uglavnom kažu da je idealno dnevno piti šest do osam čaša, međutim, treba imati na umu da je to individualno a da zavisi i od vremenskih uslova i trenutnog stanja organizma. Utvrđeno je da je muškarci treba da piju oko tri litra, a za žene oko 2,2 litra tečnosti dnevno.
– Ne postoji formula koja bi za svakog pojedinačno izračunala idealnu količinu vode koja treba da se unese u toku jednog dana. Postoje određene smernice koje mogu pomoći u određivanju optimalnog unosa vode, a postoji i način koji će sa sigurnošću potvrditi da li ste uneli dovoljno vode. Ako pijete dovoljno tečnosti boja vaše mokraće biće svetložute boje.
Ukoliko niste uzeli dovoljnu količinu tečnosti ona će biti tamna, koncentrisana. Voda se gubi procesom disanja, znojenja, mokrenja i stolicom. Da bi organizam dobro funkcionisao potrebno je da nadoknadi ovu tečnost. Dnevno mokrenjem gubimo oko 1,5 litara tečnosti, ali ona nestaje i znojenjem i disanjem, što iznosi ukupno i do 2,5 litara svakodnevno – ističe dr Peković. Ukoliko ne pije dovoljno vode, čovek može da dehidrira, a čak i blaga dehidratacija može da dovede do nedostatka energije, glavobolje i umora. Naša sagovornica savetuje da ljudi koji imaju intenzivan fizički napor dnevno treba da unesu oko 500 mililitara vode više u toku dana, a tokom duge intenzivne vežbe najbolje je koristiti neki napitak koji sadrži natrijum i ostale neophodne minerale koji se gube iz organizma.
– Treba imati da umu da je dobro korišćenje takozvane arteske vode, odnosno tipa podzemne vode koja dolazi iz dubokih delova zemlje, iz čiste prirode. To je voda koja pod pritiskom izbija iz zemljine unutrašnjosti na površinu kroz neku prirodnu pukotinu i uz prirodan proces filtriranja. Ona je savršeno čista, bakteriološki ispravna jer se prirodno filtrira kroz slojeve krečnjaka i stena kroz koje prolazi i uzima ono što je najdragocenije iz prirode, a to su minerali koji su neophodni našem organizmu – dodaje dr Peković.
Iako je neuobičajeno, naša sagovornica ističe da je ipak moguće popiti previše vode. Kada bubrezi nisu u stanju izlučiti višak vode, elektroliti (minerali) u krvi su razređeni, što rezultira niskim nivoom natrijuma u krvi i to stanje se naziva diluciona hiponatrijemija. Ipak, uzimanje veće količine vode je veoma retka pojava kod zdravih osoba.
(Danijela Davidov-Kesar, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com