Mediteranska ishrana spada u „najzdravije dijete“, a najbolje od svega je što nema brojanja kalorija. U odnosu na tradicionalnu, mediteranska ishrana obuhvata više maslinovog ulja od putera, ribu i živinsko meso umesto crvenog mesa i sveže voće za desert.
Mediteranska ishrana znači da možete jesti namirnice kao što su voće, povrće i mahunarke. Orasi u ishrani još jedan su oslonac zdravstvenih prednosti ovog načina ishrane. Integralni hleb i vino takođe su dobrodošle namirnice, ali u umerenim količinama.
Tajna je u svežini
Tajna mediteranske ishrane i životnog stila jeste u sezonskoj hrani, umesto teško prerađene hrane (sa mastima, solima, šećerima i aditivima). Brza hrana nije dobra zbog nedostatka svežeg zdravog voća i povrća.
Uživajte u pripremi salata koristeći sveže sastojke, uključujući spanać, paradajz i krastavce prelivene maslinama, maslinovim uljem i feta sirom.
Hleb je u redu!
Intergrali hleb i testenine takođe su deo mediteranske ishrane. Bogati su proteinima, mineralima i vlaknima, što pomaže održavanju zdravog digestivnog trakta, redovnom pražnjenju creva i rastu zdravih bakterija u debelom crevu.
Integralni hleb ili pitice „naprskane“ (ili urolane) maslinovim uljem i malo salate i sira dobra je opcija za doručak.
Zabranjene masti
Izbor pravog tipa masti je ključ za zdravu mediteransku ishranu. Smanjite količinu zasićenih i trans masti kojih ima u masnom mesu, puteru i kremu, a izaberite mono-nezasićene masti. Ove „dobre“ masti mogu se naći u maslinama, maslinovom ulju, uljanoj repici i orasima. Ne samo da daju ukus nego smanjuju rizik od raznih zapaljenja kao što su artritis, srčana oboljenja i neke vrste raka.
Kako maslinovo ulje i ulje uljane repice sadrže dosta kalorija, koristite ih u umerenim količinama.
Uživajte u meniju
Obično se misli da je mediteranska hrana italijanska ili grčka. Međutim, Mediteran obuhvata i Španiju, Tursku, Francusku i Maroko. Izbor menija je raznovrstan i hrana je aromatična. Dakle, umesto crvenog mesa i punomasnog mleka, koristite: povrće, voće, leblebiju, drugo bilje i prirodne začine.
Začini
Umesto soli koristite korijander, ruzmarin, beli luk i cimet za poboljšanje ukusa. Ovi začini pružaju zdravstvene koristi kao antioksidanti. Neke studije sugerišu da antioksidansi mogu dati dodatni imunitet protiv prehlade, pa čak i zaštitni efekat od nekih vrsta raka.
Hrana se lako priprema
Mediteranska hrana često uključuje male jednostavne količine jela (meze). Jela se jednostavno prave, a bogata su ugljenim hidratima: pita, hleb, sir, povrće i masline.
Marinirano pileće meso sa sokom od limuna, belim lukom i biljem ili ražnjići (pileći ili svinjski) sa lukom, biberom i paradajzom – mogu činiti niskokalorično glavno jelo sa serviranom salatom i kus-kusom.
Vino
Vino je standardni „dodatak“ uz porodični obrok u mediteranskim zemljama, uz opuštenu atmosferu. Umerenost je ključna – zato nemojte biti u iskušenju da preterate.
Postoje dokazi da čaša vina dnevno za žene i do dve za muškarce, može imati zdravstvene koristi za neke ljude, za duži život i bolje zdravlje srca. Crveno vino je „regionalni favorit“, ali i belo vino je dobro, dok nezaslađeni sok od grožđa nudi bezalkoholnu alternativu.
Mediteranska hrana sadrži dovoljno kalorija
Za razliku od nekih dijeta, mediteranska ishrana neće vas ostaviti gladnim. Proteini u orasima takođe zaustavljaju glad, kao i masline i kockice niskomasnog sira.
Gubitak težine
Postoje mnoge zdravstvene prednosti ishrane bogate voćem, povrćem i integralnim žitaricama, a gubitak kilograma je samo jedna od njih. Orasi, sir i ulje duže se vare i drže sitost. Kada tome dodate ležerni stil u ishrani, onda imate dijetu koja olakšava održavanje težine i „tankog i zdravog“ struka.
Kombinacija mediteranske ishrane sa redovnim fizičkim aktivnostima važan je deo tajne uspeha mediteranskog načina života.
Zdravstvene beneficije
Mediteranska ishrana često se preporučuje ljudima za oržavanje dobrog zdravlja srca. U jednoj studiji, ljudi sa srčanim oboljenjima koji su bili na mediteranskoj ishrani imali su manje šanse za još jedan srčani ili moždani udar i manje šanse da umru od srčanih bolesti. Studije pokazuju da ishrana bogata orasima, voćem, povrćem i pasuljem pomaže u sprečavanju bolesti srca.
Gorivo za mozak
Zasićene i trans-masti povezane su sa oštećenjima arterija i inflamacijama. Zdrave masti koje štite srce dobre su i za mozak. Nedavna studija pokazuje da mediteranska ishrana može pomoći u poboljšanju pamćenja i razmišljanja. Dakle, mediteranski način ishrane može biti najbolja odluka i za zdravlje vašeg mozga.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com