Potrošnja svinjske masti, zajedno sa drugim životinjskim mastima, opala je u proteklih 40 godina zahvaljujući istraživanju o zasićenim mastima u našoj ishrani, što je glavni uzrok visokog holesterola i veće stope srčanih bolesti. Međutim, ako je pravilno konzumirate i ne preterujete, svinjska mast može biti saveznik vašeg zdravlja
Svinjska mast je mast dobijena topljenjem svežeg, čistog masnog tkiva zdravih svinja, sa ili bez svinjskog stearina.
Najboljom masnoćom smatra se minimalno prerađena, iz svinjskog trbuha i bubrega ili leđa. Pored ove kvalitetnije svinjske masti, svinjska mast se dobija i topljenjem masti koja je uklonjena sa raznih unutrašnjih organa svinja. Zanimljiva je činjenica da mast ima istu kaloričnu vrednost kao i maslinovo ulje.
1. Mast ne sadrži opasne transmasne kiseline
Brojna istraživanja su pokazala da prekomerni unos masti, posebno onih sa većim sadržajem zasićenih masnih kiselina, podiže nivo holesterola u krvi i predstavlja faktor rizika za nastanak ateroskleroze i nekih hroničnih degenerativnih bolesti.
Margarin je nastao kao ‘zdrava’ zamena za puter i mast, koje neupućeni smatraju zdravom hranom na bazi biljnih ulja. Međutim, sadrži transmasne kiseline štetne po zdravlje.
Danas možemo reći da je tvrdi margarin opasniji za infarkt od svinjske masti koju smo praktično izbacili iz ishrane. Da, svinjska mast sadrži zasićene masti i holesterol, ali ne sadrži veoma opasne transmasne kiseline.
Oni podižu nivo ‘lošeg’ LDL holesterola i snižavaju nivo ‘dobrog’ HDL holesterola. Dokazano je da su štetni po zdravlje ljudi i da doprinose padu imuniteta, gojaznosti, dijabetesu, povišenom nivou holesterola i nastanku bolesti krvnih sudova.
2. Holesterol se pod uticajem UV zraka pretvara u vitamin D
Ovaj vitamin učestvuje u apsorpciji kalcijuma, koji je neophodan za rast i održavanje zdravih kostiju. Ali ne treba preterivati, jer je zdravija opcija mleko iz kojeg možete obezbediti dovoljno vitamina D.
Najnovija istraživanja pokazuju da svinjska mast nije bogata samo zasićenim masnim kiselinama i holesterolom.
Svinjska mast ima oko 40 procenata zasićenih masti, oko 50 procenata mononezasićenih masti (uglavnom oleinske i palmitoleinske) i oko 10 procenata polinezasićenih masti (linolna, linolenska, arahidonska i DHA).
Za razliku od zasićenih, nezasićene masne kiseline blagotvorno deluju na organizam, smanjujući nivo holesterola u krvi i rizik od kardiovaskularnih komplikacija.
3. Hrana pržena u masti upija manje masti
Na sve veću potrošnju svinjske masti utiču poznati kuvari koji je koriste u svojim restoranima, ali i nastojanja da se očuva tradicija.
Oduvek je cenjena kao kulinarski sastojak jer ima višu tačku ključanja od ostalih masti. Iz tog razloga, hrana pržena u masti upija manje masti.
I, naravno, mast u celini ima svoje karakteristike. Telo ih pretvara u energiju i pomažu u apsorpciji hranljivih materija, posebno vitamina koji su rastvorljivi u njemu (A, D, E i K).
(Alma Bunić, nutricionistkinja/Zadovoljna.hr)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com