„Hemikalije se mogu preneti u vašu jetru, bubrege i mozak, pa čak i proći kroz placentu i završiti u nerođenom detetu“
Istraživanja pokazuju da plastiku ne možemo da izbegnemo, čak ni kada je hrana u pitanju – mikroplastika je pronađena u uzorcima životinjskih i biljnih proteina, voća, povrća, pa čak i soli.
Studija iz 2023. pokazala je da krupna himalajska ružičasta so iskopana iz zemlje ima najviše mikroplastike, a zatim crna i morska so, prenosi CNN. Mikroplastika je takođe pronađena u šećeru.
Čak i kesice čaja, od kojih su mnoge napravljene od plastike, mogu osloboditi ogromne količine plastike. Istraživači sa Univerziteta McGill u Kvebeku, otkrili su da se ključanjem jedne plastične vrećice čaja u vodi oslobađa oko 11,6 milijardi mikroplastičnih i 3,1 milijarda nanoplastičnih čestica.
Studija Univerziteta u Kvinslendu pokazala je da na svakih 100 grama (1/2 šolje) pirinča ljudi pojedu tri do četiri miligrama plastike. A ne zaboravimo ni flaširanu vodu – jedan litar ili dve boce vode standardne veličine sadržale su u proseku 240.000 plastičnih čestica od sedam vrsta plastike, uključujući nanoplastiku, pokazalo je nedavno istraživanje.
Studija iz marta 2024. pokazala je da su ljudi sa mikroplastikom ili nanoplastikom u vratnim arterijama imali dvostruko veće šanse da dožive srčani udar, moždani udar ili umru iz bilo kog razloga u naredne tri godine od ljudi koji ih nisu imali.
Nanoplastika je vrsta plastičnog zagađenja koje predstavlja ozbiljnu pretnju po zdravlje ljudi, kažu stručnjaci. To je zato što sitne čestice mogu napasti pojedinačne ćelije i tkiva u glavnim organima, potencijalno ometajući ćelijske procese i deponovati hemikalije koje ometaju endokrini sistem.
„Hemikalije se mogu preneti u vašu jetru, bubrege i mozak, pa čak i proći kroz placentu i završiti u nerođenom detetu“, objasnila je Šeri Mejson, direktorka za održivost u Penn State Behrendu u Eriju u Pensilvaniji.
„Trenutno nedostaje standardizovane metode i naučni konsenzus o potencijalnim zdravstvenim efektima nano- i mikroplastičnih čestica. Prema tome, medijski izveštaji o ovim česticama u vodi za piće ne čine ništa više nego nepotrebno plaše potrošače“, rekao je portparol Međunarodnog udruženja za flaširanu vodu ranije za CNN.
Paketi sa svežim voćem izloženi u komercijalnom frižideru
U studiji objavljenoj u februaru u časopisu Environmental Research, istraživači su pogledali više od deset izvora proteina koji se obično konzumiraju, uključujući govedinu, pohane i druge škampe, pileća prsa, svinjetinu, morske plodove, tofu i nekoliko biljnih alternativa za meso, kao što su kao biljne mrvice slične mlevenoj govedini i ribljim štapićima na biljnoj bazi.
Pohani škampi su sadržali najveću količinu male plastike, u proseku više od 300 komada mikroplastike po porciji. Na drugom mestu su medaljoni na biljnoj bazi sa manje od 100 po porciji, zatim medaljoni od piletine, riblji štapići, minimalno obrađeni škampi iz Belog zaliva, sveže ulovljeni ružičasti škampi Ki Vesta i riblji štapići na biljnoj bazi, prenosi CNN.
Najgore sa jabukama i šargarepom
Najmanje kontaminirani proteini bili su pileća prsa, zatim svinjski but i tofu.
Studija objavljena u časopisu Environmental Science pronašla je između 52.050 i 233.000 plastičnih čestica ispod 10 mikrometara – svaki mikrometar je otprilike prečnika kapi kiše – u raznim vrstama voća i povrća.
Jabuke i šargarepe su bile najzagađenije voće i povrće, sa preko 100.000 mikroplastike po gramu. Najmanje čestice pronađene su u šargarepi, dok su najveći komadi plastike pronađeni u zelenoj salati, koja je ujedno i najmanje kontaminirano povrće.
U pionirskoj novoj studiji, istraživači su otkrili da flaširana voda koja se prodaje u prodavnicama može sadržati 10 do 100 puta više komada plastike nego što je ranije procenjeno. To su nanočestice koje su toliko male da se ne mogu videti pod mikroskopom.
Nanoplastika je toliko mala da može da migrira kroz tkiva digestivnog trakta ili pluća u krvotok, distribuirajući potencijalno štetne sintetičke hemikalije po celom telu iu ćelije.
Kako nauka saznaje više o plastici koju konzumiramo, postoje stvari koje ljudi mogu učiniti da smanje svoju izloženost:
– Pokušajte da izbegavate da jedete sve što je bilo uskladišteno u plastičnoj posudi. Potražite hranu pohranjenu u staklu ili emajlu.
– Nosite odeću od prirodnih materijala i kupujte proizvode široke potrošnje od prirodnih materijala.
– Ne zagrevajte hranu u mikrotalasnoj pećnici u plastičnoj posudi. Umesto toga, zagrejte hranu na šporetu ili u mikrotalasnoj pećnici u staklenoj posudi.
– Ako možete, jedite što više sveže hrane i ograničite kupovinu prerađene i ultraprerađene hrane umotane u plastiku.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com