Možda se činiti da se glavne prehrambene preporuke za dug i zdrav život neprestano menjaju, jer hrana koja se nekada smatrala zdravom odjednom više nije, a nekad tabu ishrana postaje nutritivno prihvatljiva.
Prehrambene smernice USDA-e menjale su se tokom godina otkako su prvi put uvedene 1894., uglavnom kako bi uključile novu naučnu literaturu i napredak u području ishrane, stoga nije ni čudno da su ljudi koji pokušavaju da se zdravo hrane često zbunjeni. Srećom, određene prehrambene smernice se nisu promenile.
Biljna ishrana koja se sastoji pre svega od celovite hrane uključujući voće, povrće, celovite žitarice i mahunarke dosledno se pokazala kao najzdraviji način ishrane i povezana je s manjim rizikom raka u nebrojenim studijama – da ne spominjemo niži rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Kako bi odredili namirnice koje će najverovatnije smanjiti rizik od raka, naučnici s Američkog instituta su u izveštaju napisali da nijedna namirnica ne sadrži sve nutrijente koji su nam potrebni, te da je važno imati raznoliku ishranu koja uključuje što više ovih namirnica koje možete videti u nastavku…
Jabuke, posebno njihova kora sadrži visoku koncentraciju flavonoida kvercetina, koji je opsežno proučavan i pokazalo se da inhibira proliferaciju više vrsta raka uključujući prostatu, dojke, pluća, grlića maternice i debelo crevo. Ovo voće je takođe bogato dijetalnim vlaknima, što je povezano s nižom stopom raka debelog creva.
Artičoke su pune polifenola, uključujući flavonoid apigenin, za koji studije pokazuju da može da pomogne u prevenciji raka dojke. Artičoke su takođe jedno od povrća najbogatijih vlaknima koje možete jesti, što znači da mogu da doprinesu prevenciji određenih karcinoma creva.
Špargle su prirodno bogate folatom, takođe poznatom kao vitamin B9. Povećani unos folata u ishrani povezan je sa smanjenim rizikom od određenih vrsta raka, uključujući rak gušterače i dojke. Nedostatak folata povezan je s nastankom određenih karcinoma jednjaka.
Ječam – ova žitarica je bogata vlaknima i polisaharidima zvanim beta-glukani, koji su izvor prebiotičkih vlakana, a pokazalo se u brojnim studijama da imaju imunomodulatorna i antitumorska svojstva. Ječam takođe može da smanji i nivo LDL holesterola.
Šargarepa je poznata po tome što je prepuna beta-karotena, antioksidansa koji može da zaštiti ćelijske membrane od oksidativnog oštećenja i smanji stvaranje ćelija raka. Neke studije sugerišu da se antioksidansi u šargarepi takođe mogu boriti protiv HPV-a, virusa koji uzrokuje rak grlića maternice.
Brokoli je izvrstan izvor sulforafana, moćnih fitohemikalija za koje preliminarne studije navode da mogu da zaustave razvoj određenih karcinoma uključujući rak prostate inhibiranjem mutacija u DNK i sprečavanjem umnožavanja kancerogenih ćelija.
Prokelj – osim što su bogate vlaknima, koja mogu da smanje rizik od raka debelog creva, prokelj sadrži karotenoide, za koje neke studije navode da mogu smanjiti rizik od određenih karcinoma pluća i dojke.
Oporna jedinjenja sumpora u belom luku mogu sprečiti stvaranje ćelija raka, ubrzati popravak DNK i ubiti postojeće ćelije raka. Istraživanja sugerišu da beli luk može smanjiti rizik od razvoja raka jednjaka, želuca, gušterače i debelog creva.
Cinamaldehid, glavni sastojak kore cimeta, pokazao je u više studija da podstiče smrt tumorskih ćelija koje su izgubile svoju apoptotičku funkciju.
Crni pasulj sadrži flavonoide, uključujući antocijanine, za koje se zna da deluju kao antioksidansi i protivupalno, a takođe se mogu boriti protiv raka na brojne načine uključujući antimutagenezu (sprečavanje mutacije ćelija u ćelije raka), inhibiranje proliferacije ćelija raka kada su prisutne.
Poput crnog pasulja, borovnice takođe sadrže antocijanine, koji obema namirnicama daju prepoznatljive boje, kao i snažna antioksidativna svojstva. Antioksidansi deluju protiv raka smanjujući stvaranje slobodnih radikala – molekula koje mogu oštetiti DNK i doprineti razvoju raka.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com