Vegetarijanci i vegani su podložniji psihičkim, ali i fizičkim bolestima nego osobe čija ishrana uključuje i meso, a dvostruko su skloniji depresiji od svaštojeda, pokazalo je istraživanje britanskih naučnika sa Univerziteta u Bristolu čiji su rezultati objavljeni u časopisu „Journal of Affective Disorders“.
Istraživanje je sprovedeno na 10.000 ispitanika, među kojima je bilo 350 vegetarijanaca i vegana. Ono je pokazalo da nedostatak nekih vitamina i minerala kod vegetarijanaca ostavlja posledice po njihovo mentalno zdravlje. Najčešće je reč o nedostatku gvožđa i vitamina B12. Oko sedam posto vegetarijanaca i 50 posto vegana pati od nedostatka tog vitamina, a što je osoba duže vegetarijanac ili vegan, rizik je veći.
Vitamin B12 ili kobalamin jedan je od osam vitamina iz B grupe i neophodan je za pravilno funkcionisanje nerava i zdravlje nervnog sistema, ćelja mozga i crvenih krvnih zrnaca. Zajedno sa folnom kiselinom učestvuje u sintezi DNK i RNK, a važan je u metabolizmu svake ćelije tela, pošto učestvuje u sintezi masnih kiselina i stvaranju energije. Pomažući telu da apsorbuje folnu kiselinu, olakšava oslobađanje energije. Vitamin B12 koristan je i za raspoloženje, pamćenje, kvalitet kože, kose, noktiju i za probavu, kao i za sprečavanje anemije. Osobe kod kojih je dijagnostifikovan nedostatak tog vitamina često se osećaju umorno. Kobalamin pozitivno utiče na raspoloženje, odnosno deluje kao zaštita protiv depresije, podsećaju britanski naučnici.
Ranije studije su otkrile nedostatak vitamina B12 kod čak 30 posto osoba koje su hospitalizovane zbog depresije, a lekari veruju da je broj i veći s obzirom na to da testiranje nivoa tog vitamina u organizmu nije standardna procedura kod ispitivanja zdravstvenog stanja psihičkih bolesnika. Jedna od glavnih uloga vitamina B12 je pretvaranje hrane koju konzumiramo u energiju. Ima ga u brojnim namirnicama životinjskog porekla i u manjim količinama u mleku i jajima. Zbog toga se vegetarijancima i veganima preporučuje uzimanje suplemenata vitamina B12 kako bi im mozak dobro funkcionisao i kako bi se izbegao razvoj anemije.
Anketa je pokazala i da ispitanici, vegetarijanci i vegani, konzumiraju i veću količinu brazilskih oraha bogatih omega-6 masnim kiselinama, što naučnici takođe povezuju sa mogućnošću nastanka problema s mentalnim zdravljem. Za razliku od omega-3 masnih kiselina prisutnih u sardinama ili lososu koje sprečavaju upalne procese i rastvaraju krvne ugruške, omega-6 čine upravo suprotno i podstiču inflamacije. Upalni procesi i sposobnost zgrušavanja krvi važne su funkcije u organizmu ako se povredimo ili imamo ranu, ali upala se mora zaustaviti pošto rana zaraste. Međusobni odnos omega-6 i omega-3 vrlo je osetljiv i zahtjeva međusobni balans. Prekomeran unos omega-6, recimo kroz žitarice, margarin i biljna ulja dovodi do hroničnog upalnog stanja kod velikog dela populacije u zapadnim zemljama, što doprinosi nastanku kardio-vaskularnih bolesti.
Ranija istraživanja su pokazala da neki vegetarijanaci i vegani pate i od nedostatka gvožđa, vitamina D i omega 3 masnih kiselina, jer nisu dovoljno informisani o nutritivnim vrednostima namirnica koje konzumiraju ili ne konzumiraju, prenosi Avaz.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com