Poslednjih godina najpopularniji saveti o ishrani baziraju se na pretpostavci po kojoj tačno određeno vreme konzumiranja obroka može napraviti veliku razliku kada je u pitanju gubitak kilograma, piše ScienceAlert.
Logika iza ove teorije je razumljiva, posebno ako se uzme u obzir da skoro svaka stanica u našem organizmu sledi isti 24-satni ciklus kao i mi. Cirkadijalni satovi nalaze se u celom organizmu i regulišu dnevni ritam većine naših bioloških funkcija, uključujući i metabolizam.
Hrono ishrana
Zbog tih metaboličkih ritmova naučnici su izneli mogućnost prema kojoj je način na koji procesuiramo obroke različit u različito doba dana. Ovo područje istraživanja naziva se „hrono ishrana“ i ima velik potencijal kada je u pitanju doprinos poboljšanju zdravlja ljudi.
Dve studije iz 2013. upućivale su na to da unos većeg broja kalorija u jutarnjim satima i konzumacija manje količine kalorija uveče pomaže ljudima da smršaju.
Međutim, najnovija velika studija otkriva da, premda relativna količina hrane koju pojedemo za doručak i večeru utiče na apetit pojedinca, ona nema uticaja na metabolizam niti na gubitak težine. Da bi istražili povezanost između količine hrane koja se pojede za doručak i večeru i njenog efekta na osećaj gladi, tim istraživača sa univerziteta u Aberdinu i Sariju sproveo je kontrolisanu studiju na zdravim ljudima s prekomernom težinom.
Učesnici su bili podvrgnuti dvama režimima ishrane. Svaki je trajao četiri nedelje – obilan doručak i količinski manja večera, odnosno manje obilan doručak i obilna večera. Ručak je sve vreme studije bio isti.
Naučnici su od početka sve nadzirali, prateći metabolizam učesnika studije i koliko su kalorija sagoreli. Predvideli su da bi obilan doručak i količinski skromnija večera mogli da povećaju sagorevanje kalorija i gubitak težine. Ali rezultati eksperimenta nisu otkrili razlike u telesnoj težini ili bilo kakvim biološkim merama potrošnje energije bez obzira na primenjeni obrazac ishrane.
Mere potrošnje energije uključivale su bazalni metabolizam (koliko kalorija vaše telo koristi u mirovanju), telesnu aktivnost i upotrebu hemijskog oblika vode koji omogućuje procenu ukupne dnevne potrošnje energije. Naučnici su primetili da nema razlika ni u dnevnom nivou glukoze u krvi, insulina ili lipida. Ovo je važno jer su promene ovih faktora u krvi povezane s metaboličkim zdravljem.
Rezultati istraživanja ukazuju na to da način na koji naše telo obrađuje kalorije ujutro u odnosu na veče ne utiče na gubitak težine onako kako su ranije pokazivale druge studije, prenosi Hina.
Subjektivan osećaj gladi
Jedina razlika između prethodnih i najnovije studije bila je subjektivna promena kada se radilo o osećaju gladi i povezanim faktorima među učesnicima istraživanja, na primer količini hrane koju su želeli da konzumiraju. Oni su tokom dana, nakon obilnog doručka i količinski manje večere prijavili manji osećaj gladi, što može biti korisno za sve one koji žele da smršaju, jer im može pomoći da efikasnije kontrolirašu glad i manje jedu.
Kao i kod svih istraživanja i ovo je imalo određeno ograničenje. Uticaj ritma ishrane proučavan je u periodu od samo četiri nedelje, a ranija istraživanja pokazala su najveće razlike u efektu ranog u odnosu na kasni unos energije upravo nakon četiri nedelje.
Ipak, činjenica da u te četiri nedelje nije uočena promena ni unesenih ni potrošenih kalorija ukazuje na to da se telesna težina pojedinca verovatno ne bi promenila ni da je studija trajala duže.
Hrono ishrana je zanimljivo istraživačko područje i sve je više dokaza da raspored obroka može odigrati važnu ulogu u poboljšanju zdravlja mnogih ljudi.
Rezultati studije objavljeni su u časopisu Conversation, a sproveli su ga Džonatan Džonson, profesor hronobiologije i integrativne fiziologije sa univerziteta Sati u suradnji s Aleksom Džonstounom i Piterom Morganom, naučnicima sa univerzitetu u Aberdinu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com