Zdravi ljudi koji povećaju unos namirnica koje sadrže vlakna mogu da smanje rizik od razvijanja kardiovaskularnih bolesti – rezultati su jedne studije.
Veza između unosa vlakana i bolesti srca prvi put je naučno uočena 1970. godine. Od tada je dosta literature sugerisalo da se jede više voća, povrća, integralnih žitarica, koštunjavog voća i žitarica, jer je to dobro za zdravlje srca.
Sada je nova studija sa Univerziteta u Lidsu potvrdila rezultate i dokaze od pre dve decenije.
Kardiovaskularne bolesti
Poslednjih godina je primetan pad broja kardiovaskularnih bolesti i koronarnih bolesti srca u nekim evropskim zemljama i Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, ove bolesti su i dalje značajan zdravstveni problem, jer su one uzroci skoro polovine (48%) svih smrtnih slučajeva.
Istraživači iz Lidsa pregledali su rezultate studija objavljenih od 1990. godine do danas u kojima je procenjen rizik od kardiovaskularnih oboljenja i displazije kod zdravih ljudi na osnovu količine unosa dijetalnih vlakana kroz ishranu. Obuhvaćeni su rezultati istraživanja iz SAD, Evrope, Japana i Australije.
Rezultati pokazuju da se rizik od kardiovaskularnih oboljenja i displazije smanjuje sa povećanjem unosa vlakana. Konkretno je izračunato da se rizik od kardiovaskularnih oboljenja i displazije za 9% smanjivao za svakih dodatnih 7 grama vlakana unesenih u organizam dnevno.
Pet porcija voća i povrća na dan
Istraživači kažu da ovi nalazi podržavaju aktuelne preporuke za povećanje unosa vlakana na 5 porcija voća i povrća svaki dan.
Zaključak je: "Ishrana bogata vlaknima, posebno žitaricama ili iz drugih biljnih izvora, značajno je povezana sa nižim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja i zato se preporučuje povećanje unosa u organizam namirnica bogatih biljnim vlaknima."
U pratećem uvodniku izveštaja o rezultatima istraživanja, dr Robert Baron, profesor medicine na Univerzitetu u Kaliforniji, piše: "Ova studija povećava naše poverenje da se tendencija smanjivanja broja kardiovaskularnih bolesnika i bolesnika sa koronarnim bolestima srca može održati i nastaviti ako ljudi jedu više namirnica bogatih dijetetskim vlaknima."
Dr Robert Baron uči svoje pacijente da jedu žitarice, ali ih ohrabruje da povećaju unos vlakana postepeno. On takođe smatra da je koristan savet: “Pijte adekvatne količine vode, zdravo se hranite i vodite zdrav način života”, a pretpostavlja da je konsumiranje hrane sa adekvatnim količinama dijetetskih vlakana možda najvažnija preporuka za zdravlje.
Jedite klice
Rezultate ovih istraživanja koji su objavljeni u “Britanskom medicinskom žurnalu”, Viktorija Tejlor, viši dijetetičar “Britanske fondacije za srce”, komentarisala je ovako: "Dobro je poznato da ishrana bogata vlaknima pomaže našem digestivnom sistemu da bude zdrav, ali veza između vlakana i zdravlja srca nije nam potpuno jasna.”
Iako nije tačno poznato šta je uzrok veze između unosa vlakana i smanjenja rizika od koronarnih bolesti, veću količinu voća, povrća i integralnih žitarica relativno je lako uključiti u svakodnevnu uravnoteženu ishranu.
Istraživači ističu kako je jednostavno uneti 7 dodatnih grama vlakana dnevno u organizam, a to može da pomogne srcu i krvnim sudovima. Izvori vlakana su između ostalog: žitarice, sočivo, voće i povrće.
Za prazničnu trpezu preporučujemo: ”Smanjite količine masnog mesa, a dodajte porcijama integralne žitarice, semenke, povrće i voće. To će pomoći vašem srcu, krvnim sudovima i organima za varenje.”
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com