Zabluda veka: Da li je smeđi šećer zdraviji od belog?
Mnogi ljudi se, u potrazi za zdravijim načinom ishrane, odriču belog šećera i okreću prirodnim alternativama poput smeđeg ili kokosovog šećera, sirupa od agave ili meda. Takođe, pšenica se često zamenjuje speltom. Međutim, stručnjaci upozoravaju da su mnoge od ovih zamena samo mitovi.
Previše šećera – glavni problem
Pamela Kerške-Riš, sociološkinja ishrane sa Univerziteta u Hamburgu, ističe da se u industrijskim zemljama konzumira previše slatkiša i šećernih proizvoda, što doprinosi karijesu, gojaznosti i povećanom riziku od dijabetesa. Iako su proizvodi „bez šećera“ sve popularniji, mnogi od njih i dalje sadrže šećer – samo u drugačijem obliku, prenosi n1info.rs.
Profesor hemije hrane Danijel Vefers objašnjava da su zamene za šećer, sa hemijskog stanovišta, često samo različite varijante istog jedinjenja. Pored toga, prirodne alternative su često skuplje, pa potrošači pogrešno veruju da su i kvalitetnije.
Smeđi šećer – da li je zaista bolji?
Jedan od najčešćih mitova jeste da je smeđi šećer zdraviji od belog. Iako sadrži nešto više minerala, razlika je zanemarljiva, pa po svom uticaju na organizam gotovo da nema prednost u odnosu na beli šećer.
Med – prirodan, ali i dalje šećer
Med se često promoviše kao zdravija zamena za rafinisani šećer, ali stručnjaci upozoravaju da se on sastoji od oko 70% glukoze i fruktoze. Iako sadrži vitamine i enzime sa protivupalnim dejstvom, termička obrada uništava te korisne sastojke, što znači da se njihove prednosti gube prilikom kuvanja i pečenja.
Agavin sirup i urme – nisu bez mana
I druge popularne alternative, poput sirupa agave ili kokosovog šećera, nemaju značajne prednosti u odnosu na beli šećer. Sirup agave sadrži visoke količine fruktoze, koja može negativno uticati na jetru ako se unosi u većim količinama. Urme, iako bogate vitaminima i mineralima, takođe sadrže visok procenat šećera, što znači da ih treba konzumirati umereno.
Spelta – bolja od pšenice ili samo zabluda?
Pšenica se u poslednje vreme često menja speltom, ali profesor Vefers naglašava da moderne sorte spelte imaju iste osobine kao pšenica. Čak i tvrdnja da je spelta lakše svarljiva nije naučno potvrđena. Glavna razlika u nutritivnoj vrednosti dolazi iz stepena mlevenja – proizvodi od celog zrna, bez obzira na vrstu žitarice, sadrže više vlakana i minerala.
Prirodno ne znači nužno zdravije
Mnogi proizvodi koji se promovišu kao prirodni ili neobrađeni nemaju obavezno bolje nutritivne vrednosti. Na primer, sirovo mleko ne donosi zdravstvene benefite u odnosu na pasterizovano, ali može nositi rizike.
„Ishrana je kompleksna i ne postoje univerzalna pravila za zdravu ishranu“, ističe Kerške-Riš, dodajući da placebo efekat može igrati veliku ulogu u tome kako se ljudi osećaju nakon određene dijete.
Vefers upozorava na lažne savete o ishrani i podseća da prirodni proizvodi nisu uvek dobri, baš kao što ni prerađena hrana nije nužno loša. „Ključno je edukovati potrošače i razbiti mitove o ishrani koji su duboko ukorenjeni“, zaključuje on.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com