Svakodnevni kvalitetan doručak može da spreči moždani udar, posebno moždano krvarenje – rezultati su jednog japanskog istraživanja.
Studijom su bile obuhvaćene 82.772 osobe (japanski muškarci i žene) starosti od 45 do 74 godina. Ispitanici su bili bez istorije srčanih oboljenja ili raka. Posle toga su njihove navike i zdravlje „praćeni“ u periodu od 1995. do 2010. godine. Učesnici su anketirani o navikama doručkovanja i podeljeni u grupe koje tokom nedelje imaju jutarnji obrok 0 do 2, 3 do 4, 5 do 6 ili 7 puta nedeljno.
Tokom petnaestogodišnjeg praćenja, među ispitanicima je dijagnostikovano ukupno 3.772 moždanih udara, uključujući 1.051 moždano krvarenje, uz 870 slučajeva bolesti srca.
Analiza je pokazala da su osobe koje nikada nisu doručkovale imale veći rizik od moždanog udara, naročito od krvarenja od moždanog udara, u odnosu na osobe koje su svakodnevno doručkovale. Istraživači nisu pronašli vezu između učestalosti doručkovanja i rizika od bolesti srca.
Glavni faktor rizika za cerebralno krvarenje je visok krvni pritisak – posebno jutarnje povećanje krvnog pritiska. Istraživači tvrde da osobe koje svakoga dana doručkuju imaju manje šanse za visok krvni pritisak u poređenju sa osobama koje često preskaču ovaj obrok.
Neka prethodna istraživanja pokazala su da se pojave krvarenja u mozgu obično (češće) dešavaju ujutru, a druge studije došle su do zaključka da kod većine osoba koje redovno doručkuju nema povećanja (jutarnjeg) krvnog pritiska.
Ranije studije pokazale su, na primer, vezu između učestalosti doručka i rizika od bolesti srca kod Amerikanaca. One pokazuju da je moguća razlika između „američke“ i „japanske“ studije u različitim grupama ljudi (ispitanika). U proseku, u Japanu više ljudi nego u Americi ima moždani udar, naročito izliv krvi u mozak. Takođe, u Japanu manji broj ljudi ima srčane bolesti u poređenju sa Amerikom i zapadnoevropskim zemljama.
Istraživači primećuju da su ispitanici iz nove studije tokom vremena možda promenili svoje navike za doručak. Takođe, postoji velika verovatnoća da osobe koje „preskaču doručak“ imaju i druge nezdrave navike ili imaju stresan posao i rizičnije ponašanje (što obično ide jedno sa drugim).
Istraživači napominju da je moguće da postoje i druge stvari koje nisu uzete u obzir tokom istraživanja.
Međutim, istraživači napominju i to da su i neka ranija istraživanja, rađena u Severnoj Americi, Evropi i Aziji, pokazala da „nedostatak“ doručka (preskakanje doručka ili nekvalitetan doručak) stvara povećan rizik za: gojaznost, povećan krvni pritisak, povećan nivo lošeg holesterola, povećanje nivoa šećera u krvi, a to su dobro poznati faktori rizika za bolesti srca.
Istraživači su se, nakon dobijenih rezultata ovog istraživanja, „ogradili“, rekavši da nemaju dokaza da bi izdali smernice koje bi preporučile odraslim osobama da svakoga dana doručkuju da bi sprečile bolesti srca.
Rezultati navedenog istraživanja objavljeni su u časopisu „Stroke“.
Napomene
Iz istraživanja se vidi da nema direktnog dokaza da redovnim obilnim svakodnevnim doručkom mogu da se spreče srčana oboljenja.
Kako je navedeno u mnogim ranijim studijama, doručak ne treba preskakati, jer je važan za: metabolizam, sprečavanje gojaznosti i dobro zdravlje u celini. Redovan doručak je i deo zdravih navika i zdravog načina života.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com