Zašto ljudi jedu više nego što je potrebno – pitanje je koje se često postavlja, ali ostaje bez odgovora.
Najnovije istraživanje bavilo se uticajem mozga na ishranu i rizik od gojaznosti, kako za žene tako i za muškarce. Pokazalo se da mozak kod žena i muškaraca različito reaguje na ishranu. Ženski mozak emotivno reaguje na hranu, dok se kod muškaraca mozak fokusira na zadovoljenje čula. Ova razlika može biti objašnjenje time što žene više brinu o kilaži u odnosu na muškarce. Iako su ovi podaci preliminarni, razlike su očigledne i mogu pomoći u borbi protiv gojaznosti i žena i muškaraca.
Istraživanje je analiziralo ulogu u patofiziologiji gojaznosti 86 zdravih osoba oba pola. Praćena je uloga i reakcija neurotransmitera „dopamina“, hemikalije od ključnog značaja za reakciju mozga, kako za glad tako i za sitost organizma.
Podaci pokazuju da ženski mozak ima značajnu neurološku vezu između unosa hrane i dela mozga koji obrađuje emocije. Kod gojaznih žena primećena je reakcija dopamina kao ignorisanje i odsustvo emocija na unos hrane.
Kod muškaraca postoji neurološka povezanost između ishrane i delova mozga za čulo mirisa, ukusa i temperaturu. Ista reakcija primećena je kod gojaznih muškaraca.
Istraživači navode da se kao razlog za navedene razlike u mozgu na reakciju ishrane može navesti sistem nagrađivanja koji mozak šalje organizmu. Najbliže poređenje i sličnosti reakcije mozga na ishranu mogu se videti i uporediti sa reakcijom mozga na seks koji je različit kod žena i muškaraca.
Ne treba izostaviti niti zaboraviti zdravstvene probleme koji mogu izazvati poremećaj ishrane i dovesti do žudnje za hranom, čestim prejedanjem i naglim dodavanjem kilaže. Takođe, nizak nivo dopamina može uzrokovati depresiju koja se često manifestuje većim unosom hrane, pa samim tim i prejedanjem.
Na kraju istraživanja naglašava se da umerena fizičku aktivnost i vežbanje mogu biti odgovor na moguću depresiju i gojaznost, kao i na nepotrebno prejedanje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com